Женски свет

БЕЛЕШКЕ.

ЗДРАВЉЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

Лек против глисте пантликаре. Глиста пантликара добије се од свињског меса, кад се оно једе живо недокувано или недопечено. Пантликара је несносна животињица, која живи у човечји цреви. Може да нарасте по 2,3, 4 и више метара. Но за то ипак може неко да је има а да и не осети, а може богме и да шкоди здрављу, јер оболели добијају од ње главобољу, трбобољу, несвестицу и често повраћају оно што поједу, те отуда и слабе. Зато је ваља уклањати из човека чим се појави на изметима човечјим, јер од ње отпадају парчад, која су налик на пантлику и изгледају као семе бундевино или као флекице нанизане. Наше жене је отклањају бундевиним семеном. Узму 60—70 комада тог семена, просуше га дан два, очисте од љуске и онда језгру уту цају у аван, да изгледа као тесто. То процеде кроз танак тил у једну кафену кашику, помешају у тај сок мало ситна шећера и дају де тету или човеку, које с том глистом заражен, да попије на штесрце (гладан) и кроз 2—3 сата изаћи ће глиста с главом заједно. Примећујемо пак, да дотични заражени мора пре тога 2-3 дана умерено живети, само житку (течнуј храну узимати и добро се ишчистити, најбоље рицинус зејтином и тек онда узе ти сок од бундевина семена. Кава И Шбћвр. Неки француски лекар вели, да је учинио многе упоредне пробе с кавом и шећером (Др Леваи) па је нашао, да кафа не унапређује варење јела, као што се то уопште држи, шта више вели, да смета варењу поје дине хране у стомаку. На против вели, да ше ћер врло јако упливише на брзо сваривање хране. С тога препоручује, да се црна кава ослађена пије после јела. Да шећер унапређује варење и снажи човека, то је давно позната ствар, те многе државе дају војницима шећера кад иду на дуже маршеве. Професор Хуфеланд препоручивао је шећер за поправку претовареног стомака. С тога неки пре спавања попију чашу шећером заслађене воде или поједу комадић шећера на суво и уверавају да на тај начин предупређују болове у стомаку и боље спавају. За то стзрији људи и једу радо слаткише. Крупни кромпири, који се остављају за зиму, обично се не кувају добро, а нарочито при крају зиме и одмах с пролећа. Код неких се спољни део скува као брашно, док им је средина сирова. Томе ће се помоћи,

кад такав кромпир на више места пре кувања прободемо плетећом иглом и кромпир ће се скроз искувати. Кад G6 сади Кромпир онда ваља пазити у какву се земљу сади, па ако је земља лакша и песковита, ваља кромпир дубље усадити, ако је земља тежа и глинаста (иловача) онда плиће. Према томе ваља удешавати сађење па ћемо добивати 20 -25% више рода. „Тежак."

Српске штипендије. Г. Васа Пушибрк, управитељ срп. вел. гимназије новосадске у миру написао је броширу од 29 стране велике осмине под именом: »Српске штиитндије«. Он је поглавито покупио оне задужбине, којима управља Саборски Одбор у Срем. Карловцима и Матица Српска у Новоме Саду. Штипендије, којима управљају поједине политичне и црквене општине у Новом Саду, Сомбору, Субо тици, Сентомашу, Ст. Бечеју, Панчеву, Гор Карловцу, Пакрацу, и т. д. није узео у рачун. Но и оне, којима управља Саборски Одбор и Матица Српска, било их је крајем 1909. године 46 са главницом од 3,567.991 круне и 99 пот., које носе: 239.132 круне 24 пот. годишњега интереса, а од кога се даје на штипендије roдишње 122 248 К и 51 пот. а са 41.153‘44 К прирашћују годишње главнице горњих 46 за дужбина, те према томе повећава се главница сваке три године у најмању руку са 100.000 К. Из тог изводи писац, да је наш овострани народ довољно осигуран са ђачким штипендијама и да од сад не треба више нико да ос нива ђачке штипендије, него да свој приштеђени новац, кад већ нема свога порода оставља на поједине наше прогветне заводе: срп. вел. гимназије, срп. учиГељске школе, срп. више девојачке школе, срп. нар. позориште, Привредник, српске конвикте и интернате, да се они осигурају или да прилажу на св. савски или клирикални фонд у Срем. Карловцима, који такође служе као потпора за наше просветне заводе. Ми се слажемо у мислима са г. писцем, што се тиче овог питања и препоручујемо нашим имућнијим суграђанима, који немају свога порода а ради су да оставе своје приштеде општој народној потреби, да прилажу фондовима овде поменутих српских народних установа, па ће много широј маси народној помоћи, него што то бива са појединим штипендијама. Матушева ракија, позоришни комад у три чина написао др. Миладин Свињарев. Парна штампарија Ђорђа Ивковића у Новом Саду 1912. Цена 60 потура (70 пара динарских).

148

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6