Женски свет

тешко успева здрава, напредна мисао и озбиљан рад. Осим тога ја чисто губим вољу да и даље нападам „конзер-

Јован Удицки срп. нар. учитељ.

вативног Норвежанина и . А у чему? Та он не смета својој жени да иде НаПреД ! (Продужиће се.)

Моји ђаци: Узалудна тековина.

Сећам га се као данас! На њему све раскошно и скупоцено. И ма да је био дете најбогатијих родитеља у месту, није ми се то на њему ни најмање свидело. Звао се Душко. И ако је био бистар, мало је вредило, када је поред тога био небрига и лакомислен. Ма да је могао бити први, ипак је био један од средњих ђака, а зашто је био тек од средњих ђака, ствар је јасна. Прво што ми је упало у очи, било је то, што је Душко већ три године ишао у школу и кадгод се школа почињала недоведоше га родитељи, него их замењиваше један од слугу њихових. Ни при испитима нису нашли за вредно, да дођу и да тиме укажу пажње и школи и детету своме. Природно је дакле, да је и дете њихово према школи постало исто тако равнодушно, као што су били и родитељи његови. Првих дана десило се нешто између њега и једног његовог 'лруга, ради чега се потужио код куће. Но нису дошли ни отац ни мати, да виде у чему је ствар, него су послали слугу. Уверио сам се, да је у свему кривица теретила Душка. И после тога, многа су ми се деца тужила, да их Душко ћушка и задиркује. Међу друговима није био обљубен, зато сам га виђао увек са старијима од себе. Љубав је њихову задобио тиме, што им је угађао и што их је провађао. Млађој деци веома ласка, када се нађу у друштву старијих од себе и кадра су све да учине, само да се удостоје части међу њима. У таквим приликама постају частољубива, али тако частољубива, да према старијима и већима од себе бивају у-

лизице, а према млађима и нижима од себе угњетачи. Кад год сам га узео пред себе, увек ми је одговорима својима уплетао матер, а оца никада ми споменуо није, као да га није имао. Често је изостајао од школе. Зашто ниси био јуче у школи? Мама ме је задржала Ишао сам с њоме у виноград. . Чешће се и закашњавао у школу. Где си био до сада? Мама је спавала, па нисам смео пре да уђем у собу по књиге... Био је до зла бога нехатан. Много се пута дешавало, да није имао потребног прибора. Зашто ниси донео пропис? Заборавио сам да иштем од маме новаца, да купим ... Кад је имао новаца, трошио је у лудо. Имао је и пушку за лов. Када сам га питао одкуда му шта, увек је одговорио, да је добио од матере или да му је мати купила. Оца није спомињао. Мислио сам: „Боже опрости,можда га и не познаје“. А зашто је то тако било? Отац се толико задао у свој посао, да није обра Као никакву пажњу на породицу своју, на жену и дете. Васпитање тога детета требало је остати сасвим на матери. Отац му је био грамзив за благом и у тој својој грамзљивости претеривао је, а знамо, штогод је претерано, да не ваља, за њега је било све и сва на свету само иметак. На једној страни чувао и текао, а на другој страни ђаво је уплео своје прсте. Васпитање је потпуно, када су у њему сарадници и отац и мати. Душко је дакле те cpehe, да му је васпитање

Бр. 6. ЖЕНСКИ CBET

133