Женски свет

и својом револуционарном садржином скренула је на себе велику пажњу. 0 ~Писмима Кларе Рафајелове и пи сало се и говорило врло много. У тој дебати узео је учешКа цео литерарни свет, а гђа Paula Worm успешно је наставила решавање тог проблема у свом роману „Разумни“ о коме се расправљало у најширим круговима. Тако су у Данској утицајем доба препорода поникле прве идеје о уређењу лепшег живота за жену. Лепо црта то доба у својим ~Мемоарима“ данска феминскиња В. А. Kell, где говори о животу богатих градских породица из г. 1840. где су женска деца била праве лутке. У садање доба стање женског питања у Данској посве је повољно. Јако се осеКа уплив Ибсена, Бјернсона и Ђорђа Брандеса, који је превео Миљево дело „Подчињеност женскињаТ Г. 1888. путује Бјернсон кроз Данску и држи предавања о свом најмилијем предмету: о истинској љубави жене и мужа. Он је ту прогласио: да је брак само тамо чист где су спојене једнаке душе, једнака срца. Такву везу не може разрушити никакав друштвени, црквени ни светски закон. И даље су сви модерни аутори бранили слободу и љубав. Песник Valdemer Roerdom ког Брандес сматра најве Ким лиричарем данским проглашује у свом спису ;,Gudrun Dyre u да увек ваља следити закон природе. И многи други истицали су ту мисао и борили се против друштвених конвенција, ради којих је жена трпила. ВеГ прва струја покрета за еманципацију жене деловале су на законску реформуу погледу одношаја жене према отаџбини и друштву. Стари дански закон из 17. века давао је жени личну слободу, али јој је одузимао економску равноправност. Г. 1857. срушена је „надмоГ мушкарца“ над слободом жене, а г. 1859. заведено је једнако право насљедства за синове и кГери. Што се тиче опГ>ег положаја данске

жене, онаје од 18 год. пунољетна, али је тек од 25 година самостална. Удове жене самосталне су без обзира на године. Удата жена није била никад самостална. Њезино право било је све до половице XIX. века на најнижем степену, кад је то стање поправио женски покрет. Седамдесетих година у Данској је јурнула душевним ЖИВОТОМ народносна струја и допрла и до женског питања. На подстрек посланикаВебпсћ-а Вауег а и његове жене основан је одбор Швајцарског Међународног Удружења. Та прва женска организација бринула се пре свега о темељном образовању девојака: подизала је средње школе, уводила у њих коедукацију, довела жену на универзу. Али ве4> први радници скренуше женски покрет националним смером. Раскину се веза са туђином и основа с.е самостално женско удружење „Dansk Kvindesamfund“. То младо удружење бринуло се с почетка о томе како да упути жену из средњег сталежа на пут самосталног рада и издржавања. Доцније раширило је то своје делање и у најшире кругове. Од вајкада бавила се данска жена индустријским радом, и то је створило могућност, да она у највеКој мери уђе у данашњи обртни рад. И жене племиКке показивале су и показују интересовање за развој индустрије. Једна од најважнијих грана трговине у Данској трговина маслом одувек је у рукама жене. Заузимањем Kvindesamfund-a подигнута је женска обртна школа, којој на челу стоји гђа Dagmar Schmiegel. За развој женског питања у Данској значајан је покрет осамдесетих година. Културни рад тих година састојао се у главном око народног образовања. То су искористили агитатори женског питања. Из престонице размилили су се они по целој земљи биле су то већином учитељице и држале су предавања, отварали дискусије и интересовање о жени и њезином положају. Тако је дански народ долазио до нових

170

ЖЕН.СКИ СВЕТ Бр. 7. и 8