Женски свет

Подизање споменика Милици Стојадиновић-Српкињи у Врднику.

Подигле смо споменик првој српској песникињи први споменик једној српској жени. Посве кратка историја о постанку тог дела даће доказ: да Српкиње у савремености прекрасно разуму настојања ранијих покретача српске мисли и предузимача народног рада. Ево, и ми смо разумеле Милицу Стојадиновићеву. На њу нас је упозорио учењак Др. Јован Скерлић. Др. Јован Скерлип, човек слободне мисли, слободним погледом прелази редове српске књиге и слободним потезима обележава значај и вредност појединих радника на тој књизи. До сад је створио ве"ћ велику галерију, у којој светле и портрети Сртита, као иисаца. Прво се ту појавила песникиња Милица-Српкиња. Њезина појава побудила је наше интересовање у најјачој мери. И почеле смо претрзживати књижнице, износити из њих књиге, што их је она писала; читале смо и размишљале; осећале смо са песникињом, заволесмо све, што је она волела, чему је певала; и радовале смо се лепшој будућности народној, и плакале смо над промашеним животом наше песникиње а онда смо проговориле: »Врдничке виле име и гроб свети Од заборава ваља нам отети —« изрекла је једна Српкиња, а друга је доказивала: »На гробу томе, када протиња кандило свето народног признања бедом скрхана песник Српкиња тек тад ће мирно вечни сан да сања.« Било је cpete и велик број Српкиња разумео је та доказивања. Мисао о подизању споменика би прихваћена и почело се озбиљно старати, да се и оствари. Једно вредно удружење: „Добротворна Задруга Српкиња Иришкиња“, латила се бриге око тог узвишеног задатка. Позвала је у помоћ све женске задруге, цео српски народ. Нај-

јача дошла јој је од београдских девојбка. Године 1907. удружују се осамдесет девојака у српској престоници у одбор, који у корист подизања споменика Милици СтојадиновиГевој издаје „Споменицу“. На чело одбора стаје најугледнија српска књижевница гђа Јелена Ј. ДимитријевиГ, а радом управЛза поуздана рука вредне госпођице Катарине Холецове. И ми добијамо књигу у којој је врло јасно обележен значај Миличине појаве у једном значајном добу. Тако песникиња постаје све познатија, све омиљенија и њезин спомен ускрсава. . Дакако, неколико година траје то буђење то делање и тек овогодишњи Видов дан открива нам велику посвету Српкиња тој заслужној српској кћери. И ми сад гледамо сјајно дело, красни лик, што га је извајала рука српског уметника. Српски вајар Пешић творац је бисте, која ће ту са пиротског камена, као жива, гледати у један српски крај и у' живот српског народа. * Прослава подизања споменика протекла је достојанствено. Иришка женска задруга објавила је раније леп програм, који је још неким тачкама и надопуњен био. Пред подне тог дана око споменика окупљено многобројно Српство чуло је складно певање песама и говоре, који су уздизали слављену песникињу. Све свештенство, које је тога дана чинодејствовало, било је ту искупљено са ученим архимандритом високопречасним г. Иларијоном Зеремским, протосинђелом г. Герасимом Петровићем, игуманом Сергијем Попићем, архиђаконом др. Иринејем Ћирићем настојатељем Милутином Стојадиновићем; а међу њима као гост митрополит призренски, високопреосвећени г. Нићифор Перић. Госп. Стевап РадиЛ , тајник Добро-

154

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 7. и 8