Женски свет

држи предавања; основало је литературу за младеж; сузбија читање рђавих књига. Сваки члан члаВа годишњу чланарину од 90 fil. Женска јавна предавања постала су у Финској врло популарна. Сироте, просте жене гацају по снегу више километара да би стигле на предавање, где Ее се говорити о историји домовине, о чувању здравља о женском питању, о господарству, о одгоју деце, о друштвеном моралу. У свему томе узимају оне учешћа; дискусије су просте, разумљиве. Пре 20 година када је гђа Lofgren одступила са председничког места основала је закладу за девојке, које хоЕе да се образују на универзи. Финска влада даје велике потпоре том друштву. Чим је председничко место заузела бароница Alexandra Gripenberg послата је она о државном трошку да путује по свим европским земљама и да проучи уређење женских стручних школа и њихове односе према народној индустрији. Затим су уређене особито добре школе за домаћице, које су спојене са народним универзитетима. Осим дома-ћег господарства и пољске привреде јако је развијена у Финској женска народна индустрија и она је финској жени у зимње доба корисно занимање. Тек када је збринуто било научно и економско васпитање финске жене почело се друштво бринути да се њезин правни положај поправи. Први кораци били су: да жене буду припуштене у разна звања да се отклони „надмоћС мужа, да се обори закон по коме се девојка смела од 15 година удати, те да се то доба повиси. Г. 1892. основано је у Хелсингфору друштво за освајање женских права „Ovinnosakebudet Unionen u , Kojvie је председница Anna Furuhjeim. Друштво иде радикалним правцем, а на јавни живот утиче публикацијама, разговорима, предавањима; подељено је у 4 одбора: литерарни, статистички, предавачки, васпитни. »Unionen« је данас средиште женског покрета финског. Управници дру-

штва Lina Westermarck и књижевнице Dr.' Maikki Friberg и А. Ernrooth издају лист »Untid« (Савременик) који се бори за права жене. Чланица R. Wetterhof уређује часопис »Hen och Somhallet« (»Отачбина и друштво«) где се расправља о друштвеном моралу. Оба та женска друштва имају јаке огранке по целој земљи и броје много хиљада чланица из свих сталежа. Политички преврат у Финској затекао је жене добро организоване и оне су том приликом могле доћи до политичке равноправности с мужем. Још г. 1865. имале су удове жене, које плаћају порез, активно право гласа у опћини. У цркви им је дато то право 1891. године, а године 1893. дошле су у школску управу. Пошиуно политичко право добиле су г. 1905. Било је то за доба „тихе револуције ц , у којој су финске жене узеле жива учешка. Са превратом, новимуставом и новим парламентом, ударен je темељ политичком праву жене. »Изборно право« постало је највиша тежња женског удружења. Борбу за то право предводила је најугледнија финска књижевница Ph. Dr. Tekla Kultin, управница земаљске статистичке канцеларије. Није то била тешка борба. Сви фински листови писали су: „Наше жене трпиле су за нас, бориле се с нама тако, да су заслужиле највиша права.“ Цару је била предложена основа о женском изборном праву, а он је позвао к себи председника парламента Michelin-a да је објасни. Председник је изјавио, да је цео фински народ уверен да ће женско изборно право бити од велике користи за политички и социјални живот Финске, и да финске жене то право заслужују. Затим је 1. октобра 1905. године проглашен закон, којим се подељује политичко изборно право мушким и женским држављанима после навршене 24. године. Код првих избора изабрато је 19 женских посланика. У политичким питањима иду финске жене са својим

Бр. 9. ЖЕНСКИ СВЕТ

195