Женски свет

сака пређашње владавине јако заостао у нисмености: то је друштво узело у своје руке и то, да отвара аналфабетске течајеве и да учи одрасле читању и писању, а у свези с тим отпочело је друштво оснивати по селнма и варошима народне књижице и читаонице, у којима ће та шира маса народна лако и јефтино доћи до добрих и поучних књига и листова. Тако је то друштво узело у своје руке сав културни посао и ради на развитку свију грана, које се клоне културном, економском и хигијенском развоју свога народа, те је тако за минулих десет година и постало средиште народне просвете и сваковрсног напретка Босне и Херцеговине, те је зато и привукло, о Малој Госпојини и сутра дан о. г., у Сарајево, у своје средиште најотменије и највифеније представвике књиге и просвете народне из Црне Горе, Старе Србије, Далмације и Митрополије Српске, да им се поклоне и да им честитају на тако лепом успеху и тако родољубивом и пожртвовном раду око народне среће и бољитка. Тамо су били заступљени својим изасланицима: Српски универзитет у Београду, Српска Краљевска Академија Наука, Српска Књижевна Задруга, Матица Српска у Нов. Саду, Матица Српска у Дубровнику, Просветни Савет и Културна Лига из Србије, варош Београд, Професорско, Своштеничко и Учитељско Удружење из Србије, Друштво за чување народног здравља у Београду, више певачких друштава (Зора, Дубровник, Караџић и Слога); Савез Соколских удру жења у Србији, Соколска жупа из Босне и Херцеговине са 500 извеџбаних соколова; „Гајрет и , мухамеданско просветно друштво, хрватско просветно друтптво „Напредакц друштво Хрватских Књижевника, друтптво Трезвеност, Побратимство u т. д. А по себи се разуме, да са те лепе славе нису изостала ни женска удружења. Осим Добротворне Задруге Српкиња Сарајевкиња и Мостаркиња, била су у лепом броју заступљена: Женско Друштво у Београду, Коло Српских Сестара, Одбор Кнегиње Љубице и Српски Женски Савез из Београда, те се прили-

ком те свечаности и под почасним председништвом београдског Женског Савееа, г-фе Јелене Маркови Ике, конституисао и Савез Добротворних Задруга Српкиња из Босне и Херцеговине, [чија су правила била одобрена од земаљске владе и баш тога дана послата сарајевској Добротворној Задрузи, те је тај чин повисио прославу Просвјете и одушевљење Српкиња помножио. Просвјета није, као остала наша хумана и просветна удружења, купила прилоге па с њима оснивала фондове за будућа времена, него је све, што је скупила и издавала на одрефене цели, а фонд ће јој бити жив, просвећен и унапрофен народ, који се испомагао родољубивим даровима данашњих чланова, а чланова има од четир врсте: легатара, који се сете друштва у својој опоруци; добротвора, који једном за свагда уплате 500 К; утемељача, који једном за свагда уплате 150 К и потпомагача, који месечно уплаћују по 70 потура за друштвене цели. Кад се друштво 1902. г. основало постојао је у Сарајеву само један одбор са 81 повереником; а на крају ове 1912. г. има то друштво 76 пододбора са 279 повереника. Друштво је сваким даном напредовало, јер се у целом народу осећао његов благодатни утецај. Тако је године 1902. било 2729 помагача, а данас: 1150; добротвора: 38, а данас: 5471; утемељача је било 484, а данас 1180; добротвора: 38, а данас: 114.; легатара: није било ни једног, а данас има 15. Према томе броји данас то друштво 7000 чланова. За прошлих десет година скупила ie Просвјета: 1,310.173 круне и 42 потуре, просечно дакле на једну годину: 132 017 К 34 пот. Од тога је издато за |>аке и шегрте: 534.017 К 29 пот., а на остале културне потребе издато је: 221.059 К 12 пот. За ову 1912 —13. школску гоДину одредило је друштво 160.000 К, али ће се по свој прилици морати повисити ова свота са 20—30 хиљада круна, јер се

218

&ЕНСКИ CBEf Бр. 10