Женски свет

век неће на жену дизати бич! То је тако угодно веровање, као веровање у васкрс душе. Могло би се још много причати о овом предмету. Вредно би било изнети и озбиљнија мишљења немачких филозофа о жени, али је овде сувише мало простора за таква разлагања. Нама није тешко пратити немачку литературу и треба са ингересом да пратимо ту све што се тиче жене. Имаћемо се отуд чему научити. По изреци умне Ике Фрајденберг женски покрет у Немачкој доћи ће тек онда својој високој мети кад немачке

жене буду могле рећи да све што чине, чине зато да послуже свом народу. Она се надз, да ће тај час скоро доћи. Блз.го немачким женама ако су близу те висине! Оволико за сад о жени и женском питању у Немачкој. 0 Немици у Аустрији говорићу доцније; и о њојзи се има много рећи, јер и она је модерна жена која се дала понети струјом модерног женског покрета и која ту крчи путеве женама народа млађе и слабије културе.

ЈЕСЕН.

Умореним дахом већ природа дише И по земљи биље, зеленило вене, Свуд мртвило влада где ми око скрене, Уживање, младост кратка века бише. По пољима ветар благим летом пири И свенуло лишће немарно покреће, Кад-кад болно страхом у срце завири, Задрхти, застрепи. Бол му душу сплеће.

Ја их тужно гледам. Годинама лете, Дрхтим при помисли, што им судба носи, Ко човека бедног, када смрт покоси, Исто тако и њих у путу до мете. Београд.

Задрхти, застрепи од ужаса, јаве, Кад погледа срце пуно леда, студи, Алузија није сана или јаве, Већ ми срце у лед претворише људи. Немо поток греди своме циљу, мети, Оплакује лето крадимице, тајно, Облацима тмурним јато ждрала лети, Крици бола јече простором бескрај-но.

Радмило Марковић.

Прва слава Српског Девојачког Кола у Митровици.

Наше Девојачко Коло прославило је на св. Петку 14. октобра своју прву славу. Међу нама се жељно очекивао тај дан. Спремали смо се, како ћемо га што свечаније и што веселије провести. Но вести са бојишта наше миле и храбре браће дадоше и нашој слави још свечанији изглед. Ми се поносимо, што је наша прва слава пала у бурно време и на мах одредисмо све дарове, што падну на колач, Црвеноме Крсту. Ми смо се саме побринуле и за колач и за жито, што је све било прекрасно удешено а вредне ручице мојих другарица су укра-

силе стб, на коме је све постављено било. Све је ту наше све српско, све мило. Из дивнога везива српских тканина видео се благ лик наше заштитнице, који нас је благосиљао. Окићен сто је казивао, да су га младе душе с радошћу спремале и све је мирисало срећом и поносом. Пре св. литургије се сакупило преко 60 чланица, да све заједно пођу на тај свечани дан у цркву и да се помоле Свевишњему за спас, срећу и напредак своје браће и за снагу своју, како би вазда могле допринети бољитку

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ

273