Женски свет

бтр-18.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр-1.

Посвећење нових српских православних 6пископа. У недељу 16. (29.) децембра 1912. посвећен је у Карловцима за будимског епископа, др. Георгије Зубковић, архимандрит и конзисторијални бележник темишварски, а сутра дан за тим посвећен је за епископа заменика Њег. (Светости патрпјарху, Иларијон Зеремски. Нека је Др

јдликован. Њег. Величанство наш преми“ лостави краљ Фран Јосиф Т, одликовао је ар химандрита ковиљског и нашег некадањег са“

радника, г. Георгија Видицког, орденом гвоздене круне Ш. степена, Честитамо!

свечан парастос праредила је и прошле го. дине 29. децембра 1912. (11. јануара 1913) Просветна Задруга Српкиња у Старом Бечеју својим преминулим чланоцама.

Одликован, Вечка српски православни прота, г. Михајло Мишић, вупруг наше сараднице, од“ ликован је од руског цара орденом св. Апе Ш, степена. Честитамо |

УРА

МУ

5

2;

а .

Х

У

277

ЧТ УБА.

· Меланија Николић рођ. Гапчић. У Вел. Кикинди упокојила се 8. (16.) децембра 1912. године побожна душа, Меланија Николић рођ. Гаичић, добротворка, у 84. години живота. Неимајући деце, а по природи побожна, оставила је све своје лепо имање у вредности од 600.000 К на један манастир у Вел. Кикинди, који је сама основала са дозволом наших духовних власти поред једног великокикиндског гробља, подигла ту цркву и још за живота примила у њему јеромонаха и вашег сарадника г. Стевана Илкића, бившег учитеља сомборског, који служи тамо св, ли: тургију. Вечна јој памет!

+ Јустина Живковић. У Сомбору се упокојила 12. (25.) децембра 1912. године супруга негдашњег пароха и катихете сомборског пок. Димитрија УКивковића, а добра мати садашњег честитог доктора иришког, г. Ђурице УКивковића, у 82. години живота. Бог ла јој душу прости!

„| Марија Климовић рођ. Милосављевић. У Земуну је преминула 20 децембра 1912. (2. јануара 1918.) године ната мвого годишња претплатница у 69. години живота Мир пепелу њеном! 5

+ Ленка Јанковићева. Стигла нам је жалосна вест. да су добри родитељи Младен и Даринка Јанковићка рођ. Берић, учитељица молска, (а кђерка пок. Пере Берића, сентандрејског учитеља), изгубили 1. децембра 1912. године по н. к. после дуге и тешке болести своју старију кћерку Ленку, у цведу младости своје, у 18. години живота. Покојна Ленка беше узор

и пример честитости и смерности међу молском младежи и отуда је ожалио цео Мол и испратио до вечне куће. Нека приме честити родитељи и наше саучешће у тешкој тузи, а покојници нека Бог даде рајске насладе. Вечан јој помен !

+ Милутин Татић, адвокат београдски, отишао је као резервви војено судски капетан са осталом браћом да помаже ослобођењу _ Српства. из .„Отаре „српске по стојбине. Као такав проиао је пешице цео пут од Куршумлије до Битоља, поднео све војничке штрапаце, бивао често у киши од танади, газио дубоко воду и блато, па ипак доспео до Битоља здрав и неповређен, те буде постављен за подуправитеља града Битоља. Али што кугла не дохвати, дохвати тифозни бацил и сатре му за три недеље оно нежно, лепо тело, угуши у њему онај ведар дух, и разори оно родо-

· љубиво срце 19. децембра 1912. (1. јануара

1918.) године у 88. години живота. Покојни је Милутин син пок. Пере Татића, адвоката београдског, а зет Паје и Данице Гостовића, муж Иване Гостовићеве, унуке пок. реформатора школског, дра Ђорђа Натошевића, те је као такав често долазио у Нови Сад, где смо гаим ми упознали као честита и родољубива сина, поштена и карактерна човека. У Матичиној несрећи понудио се сам, да ју бесплатно заступа и њене интересе брани на оном делу, који се у Србији налазим двапута је долазио Матици Српској, да се у тој ствари саветује и даде обавештаја управи у познатој проневери. Сви, који