Женски свет

Стр. 2.

ономе, што је кући потребно, него и ономе, чиме би она у потребним случајевима могла што зарадити и кући привредити. Ми знамо више учитељских и професорских породица, у којима су обоје јавној служби одати а имају и своје дечице, па им је зато ипак и кућа напредна и деца добро васпитана. Знамо и лекарских породица, где су обоје јавним послом заузети па им ипак кућа цвета, а деца уредна и лепо васпитана; а позната нам је из немачке литературе и Лина Моргенштерн, славна књижевница и заслужна раденица на јавном пољу, која је дуго година уређивала немачки женски лист „Егапеп Тећипо“ и стајала много година на челу великог женског друштва, те с њиме покренула и основала у Берлину чувену домаћичку школу, која и данас врши своју просветну и привредну мисију на славу и дику тога просвећеног народа, а и она је била супруга јавног чиновника и имала четворо своје деце, па је и кућу своју држала на висини најуредније куће и децу своју лепо васпитала, све на пут извела, те

су постали честити грађани и корисни

чланови друштва. Али она је поред огњишта читала, а писала тек кад је децу намирила, упутила и успавала.

Из овога се види, да се све може кад се хоће и да жени трезвеној, спремној, истрајној, не смета јаван рад ни у домазлуку ни у васпитању деце. Треба само да је усталац и да је вредна, па ће се свему довити и све тако удесити, да јој кућа ни деца не сметају у јавном послу а опет јаван посао да не смета кући и васпитној страни деце своје. Све то зависи од доброг распореда. А

Кад може ратарка и надничарка поред куће и деце своје да помаже мужу у заради; кад може жена занатлије, да му помаже или у засебној заради или у његовом занату, кадтрговкиња поред куће и деце, особито кад обудови, може да води трговину и да је још и унапреди, што су толики

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 1.

примери показали, те кад код свију тих сталежа излазе деца често боље

· васпитана, него у многој богатој и от-

меној кући, где су жене слободне од сваке домаће бриге и зараде, зашто би шкодило кући и деци оних чиновничких сталежа, који имају 2 – 3000 К годишњег прихода, ако би им и жене својом зарадом помогле у овим тешким и скупим данима; ако не другим чиме, а оно бар у домаћим пословима, да замену које млађе и да мужу и кући уштеде излишне издатке на тој страни 2

Времена су данас таква, да се ми сви морамо довијати према приликама и тражити начина да своје материјалне прилике одржимо и ако је могуће и унапредимо, јер васколики напредак моралан и културан, па и политичан црпе своју снагу у материјалној подлози. А материјално благостање стиче се само вредним радом и паметном штедњом.

Рад је данас највећи украс појединца и народа. Досад је било господски: да се ништа или да се што мање ради, а' данас је господски и отмено, кад се што више ради, јер радом се стичу сваковрсна добра; у њему је мир и срећа домаћа, у њему је излив уважења и поштовања друштвевог. Нерад је највеће зло, а леност је извор свима пороцима.

Зато и вели данашњи велики проповедник наш, др. Н. Велимировић: „Рад је постао синоним с нашим столећем. Никад се у историји света није на земљи више радило но што се данас ради. Много је великих открића учинило модерно време, но највеће је, несумњиво, откриће, да је одгонетка сваке праве величине — рад. Ко више ради мора триумфовати над оним, ко мање ради. На томе почива данас социална селекција“.

Тако као он, тако нам поручују и сви данашњи и старији мудраци, да је рад и штедња најсигурнији и најпречи начин, да се отргнемо назатка, да отупимо оштрине данашње скупоће и да