Женски свет

Бр. 1. ____ЖЕНСКИ_СВЕТ Стр. 9. Једног дана...

Једног дана, кад Те видех, Разведри се тмурно небо, Задрхта ми срце силно, Што се вило нада мноме, Први зрачак рајске среће И ја нађох бар утеху Обасја ме тад умилно. У дивноме оку Твоме.

Твој лик мили, анђеоски,

Разагњ'о ми с чела сету,

Ох љубим Те, дивни створе,

Ти си мени све на свету !

Дубровска.

О д

Крена слава Сри. Девојачког Интерната у Загребу.

И ове је године, као и за минулих једанаест година, од како постоји, овдашњи Српски Девојачки Интернат на празник Богородичина Ваведенија свечано прославио своју крсну славу. Ове је године та слава била у толико значајнија, што је први пут прослављена у сопственом дому, који је тако саграђен, удешен и снабдевен, да потпуно одговара свима модерним захтевима хигијене и педагогије. Прослава је после службе божје одржана у великој, видној трапезарији. Водицу су осветили свештеници: кахихета Витковић и капелан Кокић, па су онда са заслуж ном председницом Добротворне Задруге загребачких Српкиња, уваженом Српкињом госпођом Јеленом Стојановићком, супругом септемвира Милана Стојановића и матером родољубивог одветника дра Богдана Стојановића, и са вредном и савесном надзорницом Интерната госпођицом Маром Велисављевићевом пререзали свечарски колач, На јектенија су одговарале и ваведенски тропар и кондак сложно и складно отпојале питомице. Пошто је свршен био црквени обред, изговорио је катихета Витковић родољубивим жаром задахнуту беседу, у којој је истакао радост, што је Српски Девојачки Интернат у Загребу дошао под свој кров, и питомицама препоручио, да у

потоњем свом животу као српске домаћице и матере настоје свагда, да им дом загревају и расветљавају три пламена: пламен домаћинства, кућног реда и чистоте, пламен живе вере и пламен доброг знања. За тим је мала питомица Мара Станојевићева из Купинова, унука новосадскога гимназијског професора Милана А. Јовановића. лепо изговорила стихове Стевана Бешевића Петрова, којима се поздравља Добротворна Задруга загребачких Српкиња као заштитница Српског Девојачког Интерната. После тога је питомица Нада Матаругина из Босанске Дубице декламовала песму Александра А. Савића с натписом: „Отаџбини“, питомица Нада Бајићева из Дољње Тузле песму „О ти златно сунце. . .“ и питомица Десанка Крнићева из Крњака „Вељкову стогодишњицу“ од Драгутина Ј; Илијћа. У прослави су учествовали многи гости, а нарочито су лепо биле заступљене загребачке српске госпође. Прослава је била завршена химном „Да славимо. “, коју су лепо отпевале питомице.

У вече у шест сах. приређена је била ужина, на којој су госте врло угодно забавиле вредне питомице декламацијама, певањем и свирком у гласовир, те доказале, да се у Српском Девојачком Интернату уз осталу на-