Женски свет

__Бе 2.- :> ДЕБРИНВИ РВИ а

ЕНСКИ

Нови Сад, 1. фебруар 1913. ·

ХХМН.

Лист ДОРОТИ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК: | ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА. )

~

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН.

Излази: Сваког 1. дана А у месецу по ст. кал.

Претплата, рукописи и све што се тиче листа, шаље се па уредништво Нови Сад (Џјузаек).

б о 9

Цена: на-годину 3 круне; за Србију 3'/, динара. За све остале земље 3:/, франка у злату. Поједини бројеви 30 потура.

све

Девојка данашњега доба.

О девојци се код нас обично и данас пише на начин старих времена; Пише се, пева им се као богињама; просто литерарно удварање; и то је нешто фино, паметно, генијално, кад један заљубљеник изнаша пред читаоце своје љубавне осећаје заоденуте у неки књижевнички стил и форму, и нико да запита те младе обожаваоце, — зар не би боље било, господо песници, да пишете о чему корисном и поучном за женске2 Зар није штета за онај папир, време и новац, што га утрошите у те љубавне тричарије> Зар данашње друштво нема важнијег и кориснијег посла, већ да чита и пише оно, што су писали народи пре две хиљаде година, кадсу се песници бројали у бесмртна бићар Заиста красна сведоџба нашег зрелог схваћања националне културе! Док се једни муче, да пронађу „епхи“ социјалног уређења, други пишу љубавне ствари и мисле, да су тим задужили човечанство и остали бесмртни у двадесетем, као и у првом и другом веку после Христа. Па да л је онда чудо, што данашње девојке, којима се певају само љубавне песме, немају правог појма о животу и женским дужностима, што су пуне љубавних фантазија и остају целог живота неспремне жене, матере и домаћице Данас, кад се више

тражи од сваког члана друштвеног, свакако се тражи и од девојке, будуће матере, која игра велику улогу у друштвено-моралном васпитању човечанства, а особито, која је утрошила неколико хиљада круна на своје васпитање по инштитутима. Ту су. потребу одавно увидели просвећени народи и дали други правац женском васпитању, те отворили и женскима скоро ·сва школска врата. Пре више година отворио се у Паризу универзитет за женске, у ком ће оне учити поред остале савремене науке и домазлук; каква је то добит за друштво, од какве је важности та појава за женско васпитање, то може само онај појмити, који не гледа на женске као на каква нижа неспособна створења за друштвени народни рад. Данас је женскима омогућено да постану озбиљне, разборите, друштвено-културне раденице, да се отресу укочености, кокетерије и лицкања, да се назову праве друштвене просветне раденице, које ће импоновати мушкима не само својом спољашношћу, него и душевном узвишеношћу и здравом корисном културом, а што ће им много више вредити, него ли велики мираз. Па кад знамо, да је данас могуће и женскима да се образују у свим гранама науке, да им је отворен