Женски свет

Стр. 64.

пити на сам дан открића од честитог и дарежљивог народа српског. И нисмо се превариле. Вредне наше задругарице и честите Српкиње девојке, скупиле су на тај дан које прилога, које распродајни разгледница — карата са Миличиним ликом 417 К, и то је и наш овогодишњи Видов-дански дар, који смо употребиле за споменик. Скупљено је 2.792 К 12 потура, утрошено за споменик 2.819 К 08 потура. Мањак је био 27 К 68 п. која је свота надокнађена са доцнијом распродајом карата — разгледница. Познато вам је, како је прослава била импозантна, те је нећемо и овде описивати, само ћемо и овде — вечне успомене ради — изрећи своју захвалност Госпођи: Олги Костић из Шида, која се одазвала нашој молби са онако лепим говором Милици — Српкињи. Нашој првакињи Српкињи Госпођи Савки Суботић, која ради болести није могла присуствовати _овој нашој прослави, теје послала свој красни говор — поздрав Српкињама, који је прочитао професор срп. вел. гимназије Г. Милан ]Ј овановић. Госпођи Зорки Јанковић, на онако лепој пригодној песми за ову свечаност, коју је са ретким разумевањем одекламовала наша вредна Српкиња Катица Барковић. Г. Исидору Бајићу, који је вештачки на нашу молбу компоновао Миличину песму: Мојој Фрушкој Гори. Надаље певачким друштвима из Руме, Митровице и Раковца, која су се такођер одазвала нашој молби и са лепим песмама и певањем увеличали нашу свечаност. А највећа хвала нека је изречена нашим другама Срп. Жен. Добротвор. Задругама из Србије и овде код нас, које су притекле са својим прилозима, те се данас беласа из баште манастира Раванице, окружен са оном бујном природом питоме Фрушке Горе, споменик Миличин, као знак наше свести, да штујемо и ценимо оне, који су живели и радили за свој народ. Чим се доспе, издаће се о прилозима јаван рачун.

Крајцарашки фонд нам је у овој години нарастао на 417 К 58 п. Био би много већи, да нисмо морале купити прилоге у друге сврхе, врло прешније. За фонд Српског Дома скупљено је од стране наше задруге 218 К 56 п.

На Велику Госпојину, као дан своје славе, служена је св. литургија у св. Успенској цркви, на којој је врло лепо говорио свештетик г. Дане Мишић о раду за народни напредак и како

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 5.

у томе не смеју изостати и наше женскиње. После службе искуписмо се у дворани срп. основне школе, где смо осветиле водицу и пререзале славски колач. Кумовала нам је Госпођа Спасенија Косановић и лепо обдарила ову задругу. |

Када је прошле јесени настао рат на Балкану ради коначног ослобођења напаћене наше браће и осталих Хришћана испод турског јарма, извршила је и наша задруга своју српску, хуману и хришћанску дужност, те колико нам беше могуће, притекосмо у помоћ Црвеном Крсту балканских држава и рођеној браћи својој са новцем и стварима. Најпре смо замолиле дозволу од високе кр. земаљске владе, одела за унутрашње послове у Загребу, те смо исту и получиле. Одмах је врсно коло овдашњих Српкиња девојака, под руковођством Госпођице Катице Барковићеве приступило послу око шивења рубља, а чланице управног одбора, којима се прикључиле Г-ђице: Исидора Ћирић и Данка Теодоровић, скупљале материјал. Тако смо у рубљу послале 442 кошуље, 434 ком. доњег веша; 730 ручника, 252 пара чарапа, 44 чаршава, а за 320 К завоја и т. д. Осим тога су чланице управног одбора скупиле у новцу у месту и околини 3.632 К 65 п. Од те је своте сама наша задруга приложила 345 К.

За школе у Будимској дијецези скупиле смо и послале 120 К, а дале смо и наш прилог од 20 К, јер више не беше у прорачуну, свега 140 К. За божићни дар нашим војницима на граници 20 круна.

На нашу молбу даровала нам је Прва Српска Штедиона у Иригу, која нас вавда лепо потпомаже, 50 К, а Српска Привредна Задруга 20 К за ову годину у фонд за зидање зграде за српско забавиште.

Приликом изложбе Српске Жене у Прагу, предложила је нашој задрузи врсна књижевница наша, Госпођа Јелица Беловић Бернадзиковска, да се као успомена на ту изложбу штампа књига „Споменица“ да не би прошла у заборав изложба, која је Српској Жени донела толико славе пред просвећеним нашим сестрама Чехињама и напредним западом, те да сео истој обавести и шири круг наших Српкиња. Задруга је наша оберучке прихватила ову замисао, али, пошто се приближавала и Миличина прослава, одлучисмо, да

Ко даје 3.