Женски свет

не

Стр. 50.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 8.

Године 1883. постала је начелница женске гимназије у Рјазану, а 3. Децембра 1887. године постављена је за начелницу _Дјевојачког Института на Цетињу, камо је дошла 12. јануара 1888. године. |

Поред свега свога неуморног рада у овом заводу, радила је предано и одушевљено и ван њега, те је сву своју спрему, снагу и пажњу поклањала И другим васпитним установама. Под њеним руководством основана је на Цетињу 1901. године радничка школа, ко“ ју издржава Њено Величанство италијанска Краљица Јелена, по чијој се кћери ова школа и зове Радничка школа Књагиње Јоланде. Године 1908. пак основала је опет на Цетињу и Дјечји Сад, (забавиште), о коме је милостиво предузела старање Велика Руска Књагиња Милица Николајевна.

Радећи тако на одгоју наших малишана у Дјечјем Саду, припомажући нашем женскињу да изучава корисне ручне радове и васпитавајући генерације нашег женскиња из свих крајева Српства, она је неоспорно стекла великих заслуга не само у Црној Гори него и ван ње и што се наше женскиње налази на овако високом ступњу образовања, велика је заслуга њена. Зато се њено име с уважењем и 34 хвалношћу помиње на све стране Српства, а саме установе стекле су лијеп глас и признање, што најбоље сведочи факт, да је Дјевојачки Институт, иако приватна установа, признат као средња школа и на страни, те су свршене ученице овог завода изравнане са ученицама виших гимназија, примајући их

у Русији, Аустро-Угарској, Србији ит.Д.

на универзитете.

Због њеног плодоносног и приљежног рада Софија Петровна одликована је од руске царице са два "рескрипта, Меријанским орденом; Њ. В. Краљ Никола одликовао је златном медаљом за ревност, Њ. В Краљ Петар од Србије орденом Св. Саве Ш. степена; Њ, Ц. В. Краљ Бугарски орденом за грађанске заслуге ЈУ. степена, а па-

тријарх јерусалимски Дамјан обдарио је св. јерусалимским крстом. Примање је било у великој сали Института у 11 сати. Ту су се били стекли родитељи дечји и поштоваоци њени, као и многобројне некадање у ченице њене. Када је слављеница ушла у лијепо украшену салу, пуну дупке одличног свијета, ученице завода су је поздравиле пјесмом »Слава« — Одом, њој намијењеној. Затим је овдашњи руски посланик, г. Гирс, поздравио пригодним говором, саопштавајући јој, да ју је руски цар одликовго Маријанским орденом првог степена и да јој је царица Марија Феодоровна послала 'својеручно писмо, похваљујући њен напорни и корисни рад. Говор г. посланика пропратио је хор ученица руском химном. Тада је слављеницу у име ранијих ученица бираним ријечима поздравила г-ђа Марија д-ра С. Огњеновића, а потом су јој ученице завода поднијеле дарове, поздрављајући је на руском језику језгровито, с пуно одушевљења и заноса. Најзад ју је поздравила у име Дјечјег Сада г-ђа Цвјетка М. Милетића подносећи јој дарове, када су

и малишани из Дјечјег Сада поднијели и своја честитања, а један је и нарочитом одом поздравио. Слављеница је била срдачношћу и пажњом, која јој је указивана, потресена до“ суза, што је и присутне дирљиво коснуло.

_ Пошто су гости били послужени и слављеници понаособ честитали славље, разишли су се око подне, да сен послије подне још у већем броју састану на концерту, који је у Институту у 5 сати послије подне приређен. Програм концерта био је обилан и одабран. Трајао је пуних пет сати. Ученице завода приказивале су једну сцену из „Балканске Царице“, комедију Јована Стерије Поповића „Београд некад и сад“, као и једну сцену из опере Чајковског „Евгеније Ањегин“.. Уз то је било нелолико лијепих балетских игара, као што су и малишани из Дјечјег Сада приказали неколико смојих игара, и ученице другог разреда изводиле дје-