Женски свет
а ЕГ
Бр: 4.
У управни одбор изебране су: гђе Марија Бабић, Јелисава Ишпировић, Олга Кангрга, и гђица Милена Гутеша, За заменице изабрате су зђице Марија Јањић и Драгица Дракулић. У надзорни одбор изабрати су: гђе Софија Ристовић и Милица Скенџић и г. Ђоко Ишпировић. У пороту су изабрани гг. Петар Косановић,
Јанко Петровић и Никола Кривокућа, а за о-
ЖЕНСКИ СВЕТ
Стр. 85.
вјеровљење скупштинског записника изабрате су: гђе Олга Кангрга и Милица Скенџић и гђица Милка Ђекић.
Примљен је тајников предлог, да се задрузи пригодом крсних слава и иних угода припомогне материјално.
По том је предсједница дигла скупштину и захвалила се присутнима на одзиву, а скупштина се разишла,
У
о ЦРН БАРЈАК
Никога свога не имаше више. Сви јо!
помријеше, или погибоше од душман-
ске руке. Оста она самохрана са нејаким
дијететом, синчићем, јединцем својим.
Чувала је то дијете, чувала ко зеницу
ока свога. Волела га оном јаком љубављу уцвијељене жене, која је много тога у животу претрпјела. О, па кад јој је одрастао. Заборавила је родитеље, бргћу, сестре, мужа децу, заборавила је и све узроке смрти њихове, јер он, њен јединац беше жив. — Чинила је сиротица без разлике вјере, чинила је и помагала, где год је могла, а све за
здравље и срећу јединца свога. Цијело
ју је Плевље знало поштовало ин вољело. А њен Дашо растао-и одрастао, и не знао за ништа друго до ли за љубав материну. А она је опет. нашла хиљаду начина, како ће му ту љубав сваким даном новим бијегом беговати.
Ако је било у вријеме кад воће зрије, а Дашо ујутру отвори: очи, а крај његове постеље пун тањир зрелих гшлама (трешања) или заруђели јабука, или — чему је кад пријеме било. Ако је у очи каква велика года, а нова свилена, златом везена кошуља освиће крај њега, а Дашо' зна — зна: мати је била ту. Па све тако и у свему тако. И Даши дође кад-кад, да се заплаче, да изгрли,
да изљуби мајку своју за сву љубав њену. И учини тако једном, и стаде пред њу.
— А што би ти мати хтела, да ти учиним за сву ту љубав и бригу твоју 2
— Ожени се сине !
— А кога би рада мати» -
— Дјевојку, која ће те бар-.половином вољети колико ја...
И он послуша мајку своју и нађе дјевојче љупко, мило, пуно милоште.
А у материној души закликта радост, јер ће се обновити дом Шећсровића. Не жали мајка труда ни трошка, да свечанији час изгледа, кад: јој буде син увео снаху у кућу. Веле, да је свилено платно покројила и да ће га дукатима посути, да јој снаха, по тој свили и тим дукатима пређе прага.
Беше дан уочи свадбе. У кући се пекло, кувало, пите развијале, а Дашо се уклони, да: не смета мајки у послу, јер она је о свему сама бригу водила. Изађе мало, да се прошета са неколико другова својих, и кад беху баш пред капијом Мутевелић бега, револвер пуче. Дашо мртав паде!.. Ко га убиг.. Ох не реците... ћутите!.. И онако је клетве на њима доста. А дом Шећеровића од вајкада куне и крвљу својом пише, једну једиту ријеч: Турчин... ћутите!..