Женски свет

Стр. 64.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 4.

говачко рачунање: 4 сата: књиговодство: 4 сата; трговачки земљопис: 2 сата; кућанство један дан недељно; хрватски или српски језик: 1 сат; немачки или талијански језик (према избору) 3 сата; стенографија: 3 сата.

Босна и Херцеговина.

Заузимањем вакуфског управитеља Шериф еф. Арнаутовића саграђено је у Сарајеву вакуфско сиротиште за мусломанску сиротну децу. Зграда је удешена према здравственим прописима. У сиротиште је већу почетзу примљено 150 сирочади од 6—12 године. Ту ће сета нејач сачувати не само од глади и голотиње него и од сваке спољне покварености, којој су изложена така деца без оцаи матере. Ми поздрављамо ову нову муслиманску култтурну установу: у Босни и Херцеговини и желимо, да то буде расадник и за друге културне тековине наше браће муслимана, који су у многом чему заостали.

ЗДРАВЉЕ.

Наши ружни обичаји. Највише обичаја се ређају у “нас при удаји и код мртваца. Они код удаје и ако нису сви за похвалу, али нису у тој мери штетни по здравље, као што су они, код мртваца. Приликом том ређају се сви сродници да оплачу мртваца, а кад то чине (обично жене) оне непрестано целивају (љубе) мртваца по устима, очима, рукама и образима; а мртво тело прелази одмах у трулеж, чим измили душа из њега, а трулеж је тај врло опасан по здравље оних, који га љубе, особито, ако је мртвац умро од какве заразне болести. Зато се по напреднијим земљама и варошима, износи мртвац одмах из куће и смешта у мртварницу, засебну кућу на гробљу, тамо га одређене особе купају и облаче и онла нема прилике, да се родбина и околина његова кужи и да се заразне болести шире. Кад код нас нема још тих установа, онда бар ваља и треба да се чувамо, да се не заразимо ми здрави; а најбоље ћемо се сучавати, ако не целивамо мртваца. Тај је обичај најопаснији и њега би ваљало сасвим напустити.

ЗА ДОМАЋИЦЕ. Георгина је код нас врло познато и омиљено цвеће са свога правилног и разнобојног цвета.

Кромпири од георгине саде се маја месеца у у размаку један од другога на један метар. Земља треба даје снажна и добро нађубрена. Како се појави из земље лоза, одмах јој треба прибости тачку, па ју привезати, јер ће се иначе пригнути земљи па и скрхати. Кад георгина прецвета и кадје већ и мраз сатре, ваља лозу одсећи и још који дан оставити кромпире у земљи, па онда повадити и у сув песак ставити са преосталом лозом, али тако, да вода из лозе не пада на кромпир, јер ће кромпир иструнути од те влаге. Тако удешени остављају се на суво да презиме, ал их ваља чу-

вати да се не смрзну. за СОЊЉИ ЖЕ ВНОЗСУЕ Изишла је из штампе |. књига: ЖЕНСКО

Питање од г-ђе Зорке Јанковићке, наше сараднице, коју смо у 2. броју нашег листа објавили. Надамо се, да ни једна задругарка и интелигентнија Српкиња и Хрватица неће пропустити, да набави овај први цветак из женске руке, којим се претреса данас тако важно питање женскиња. Молимо дакле наше скупљачице и друге задругарке, да нам јаве, колико комада ваља да пошљемо којој задрузи на продају. Цена је 1 К, а књига износи 11 штампаних табака, Рабат од 10% уступамо распродавцима или задружним благајнама.

Илустрована Ратна Кроника. Примили смо 20 свезака ове кронике, коју уређује др. Каменко Суботић, а издаје Књижарница Светозара Ф. Огњановића у Новом Саду. У тих 20 свезака има више од 200 слика са балканског рата и много лепих чланака о рату балканских савезника.

Ова кроника излази редовно сваке недеље у једној свесци од целог табака, а сваки десет свезака чине једну серију. Десет таких свезака или серија вреди 2 К за наше земље, а за стране крајеве 250 К. Претплатити се може на поједине серије, а претплата се шаље издавачкој књижари Свет. Ф. Огњановића у Новом Саду (Дуздек).

„Вршачки Весник“, Милан Петко-Павловић, власник штампарије и књижаре у Вршцу јавља, да је преузео поново у своје руке штампарију и да ће од 1. априла о. г. отпочети издавати локални лист: „Вршачки Весник“, који ће доносити новости из места и околине, поуке и