Женски свет

Бр. 6.

ЖЕНСКИ СВЕТ

(Стр. #85:

Место предговора.

оја не пебам од заната еЛочетница ја сам мала, сИиш' ми за њи треда плата еНшти оно љурско: Авала!

вИпрочито не пишем пг да п' чита наша маса; Они су ми опећ душе

Ови тренуци мојиж часа!

Осећаји сви су овде

- |

ФОпли нови пли стара, бво свете, па прочитај

офли Ћуште = Вритинари!

Мил. Влатковићева-Хипатија.

БОРА 2

УООЈУ Ми

Још од рзнога јутра шрапнели и гранате фијукали су помешани са звиждањем пушчаних зрна и изводили мелодију, мелодију песме смрти!

То је таква мелодија какву до сада ниједан композитор није компоновао нити ће је кадгод компоновати! Она заноси, усхићава и одушевљава осветнике „ своје дедовине, а ови занешени том мелодијом хитају напред и узимају стопу по стопу своје дедовине, орошавајући сваку стопу својом врелом патриотском крвљу! Као каква бујица осветници трче напред и не помишљајући за свој живот нити за умор. Они не знају шта је то умор, пред њима је само циљ, а циљ се мора постићи! Виде непријатеља где их јаком ватром дочекује и они га морају уништити, морају се светити, морају утрти млого и млого невино проливених суза. За њих препрека не постоји, све то пада пред њиховом храброшћу, вољом и слободом.

Деси ли се да когод падне рањен, остали му завидљиво честитају стечечу рану и журе напред не били и они били те

среће да буду рањени или да погину; а рањеник се срећно осмехује, не-осећа никакве болове већ одушевљево запева: „У бој, у бој, за народ свој!“ пева и срећан је, јер зна да је ражен светећи неосвећене, а уверен је да ће бити освећен!. Погине ли опет му сви завиде, јер има ли чега лепшег него погинути за отаџбину своју 2! Остали готово с побожношћу пролазе поред леша, одају му сви без разлике последњу пошту, и узимају му муницију, да би баш њоме, с његовом муницијом осветили његов живот и његову херојску смрт. А са усана палога хероја просијава осмех блаженства, и из задобивених рана ропи врела црвена крв и упија се у земљу, која је тако драга, а за коју је и свој живот жртвовао! Тако то траје целога дана, челична топовска цев сипа ватру и разноси смрт непријатељу, а славу осветника !

Подне пролази, нико и не помишља на умос већ иду даље. Сунце почиње залазити и баца своје последње румене зраке, да још једном види све