Женски свет

Бр. 6

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 137.

ХАЛИДА ИДИБ

— Једна турска феминисшкиња. —

Вођа »женског покрета« у Турској јесте Халида Идиб, једна распуштеница са два детета. Она је нека списатељица и кажу да се издржава приходима од њенога пера. У својим новелама и романима, списатељица Идиб се бави судбином турских жена и понеким социјалним питањима.

Она се образовала у једној енглеској школи, па је после венчања отишла у иностранство, ту се развела са мужем и онда продужила студије у Енглеској. Кад се вратила у отаџбину, Халида је скинула фереџу и почела рад на реформисању турске жене.

Она је основала један женски клуб и у њему установила велику библиотеку, али је њен успех код турских жена више идеалан него ли стваран. Ни једна Туркиња није хтела скинути фереџе, и при свем том што турске даме по својим харемима или клубу врло много разговарају о најмодернијим питањима, ипак ни једна нема храбрости да се бори против застареле ропске потчињености жене у Турској.

Халида сада сарађује на „Танину“ али младотурци не примају њене „феминистичке идеје“, већ само литерарне сентименталне и романтичне саставе из живота на Истоку.

КОРА

Забава новосадске српске више девојачке ШКОЛе одржана је и ове године на Спасов дан у грађанском стрелишту, а у корист фонда исте школе. Забава је и овога пута била врло лепо посећена, скоро искључиво српском публиком, валда и с обзиром на цел, којој је ова згбава намењена баш у овим критичним данима по ту школу, јер јој се септембра месеца о. г. ускраћује из срп. вароднех фондова од 39 година давана припомоћ, наравно, у смислу решења последњег народно-црквеног сабора од 1910. године, али је невоља ту придошла сгд и с друге стране, што је новосадска срп. православна црквена општина распуштена, те заступство њено нема те снаге, да у овом погледу чини одлучне кораке за њено даље битисање. Но ми се надамо, да ће новосадско граЂанство и његова околина, која оваку школу не може и не сме напустити, наћи начина, да се осигура опстанак овако преко потребној установи, а сад да пређемо на саму забаву.

Забава је имала четир дела: песме и декламације са гласовирском пратњом; позоришном сликом »Мајски састанак«; гимнастичке веџбе и игранка. И песме и декламација и свирка

ГЛАСНИН.

<=>2)

ишле су све складно и лепо, па и »Мајски састанак« ишао је глатко и окретно, а тенденција у њему одговарала је нашим данима и цели овог завода. Најпримамљивије су биле гимнастичке вежбе с буздованима и барјачићима, које: су изводиле под управом наставнице, г-ђице Ванде Стратшимировићеве, по правилима соколских прописа.

Песме и декламације, као и позоришну слику саставио је и руководио управитељ исте школе, вредни г. Мита Ђорђевић. Свирку је удесио професор музике на срп, вел. гимназији, г. Иса Бајић, те за овако складну и лепо изведену забаву имају њих троје највише заслуга: Административни део и ред забавни водили су остали наставници и морамо са похвалом исповедити, да нас је већ при улазу у стрелиште- пријатно дирнуо онај дуги и лепи спалир деце, обучен у чисто белим хаљиницама и белим пантљичицама у коси. Сви знаци пак казују, да ће и материјалан део задовољити наше очекивање, јер се рачуна, да ће око 1600 К бити чиста дохотка.

Буњевачко Девојачко Коло. Наше сестре Б)њевке, како буњевачко-шокачки лист „Невен«