Женски свет

Стр. 122.

нечем и боље, замењују родитаљске домове. Ту нису деца никад сама себи остављена; у њима се прати сваки корак детињи : ако ће до школе, до цркве, до дућана да пазари, свагда је у друштву и под надзором старијих; око старијих лебди увек над том децом у кући и ван куће.

Осим тога нису ти заводи ни подигнути тога ради, да збирају капитале

те су и јефтинији, од сличних туђин-

ских завода, а што је још главније, чувају нашу децу од сваке туђинске заразе одржавају их и крепе у духу српске народности и своје прадедовске вере.

Ко сад и поред оваких наших лепих установа и завода тражи туђе и стране, који су и скупљи и увек према нама непријатељски расположени, тај греши и према себи и према народу своме, јер Српство има права, да тражи од својих кћери, својих будућих љуба, матера и домаћица да му буду пријатељи, да су му одане, моралне, вредне,

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 6.

угледне и родољубиве, а томе ће се научити само у српским заводима и привикнути само у српском друштву и од лепих гримера српских старешина.

За који дан довршује се школска 1912-13. година и настаће за многе родитеље питање: куда ћемо сад с нашом децом Ми им ево помажемо са одговором. Коме се које од ових места свиди да је ближе и боље, нека се обрати управама дотичних завода, па ће бесплатно бити послужени са правилима и захтевима сваког од ових завода. Ко хоће у Нови Сад, нека се обрати картом на Управу Српског Учитељског Конвикта (Ојутаек), ко у Загреб, нека се обрати на Управу српског женског интерната (Прераеовићева ул. 21.) или на саму Добротворну Задругу Српкиња у Загребу; а ко у Будимпешту, нека се обрати на завод Св. Мајке Ангелине (А 52. АпсеПпа сдбг. Кеј. злегђ кохтоуејбаез! пбегуезше!“, Видарез“, ЈУ. Уаса-шсха 63 5з2ат.)

ОИ

У пролеће.

(Мојој Аници).

(рели смо се пушо у пролеће рано Фћађ су процветали зумбула п лале, Око нас су тице мило ибрћутале,

2 моје је срце било узрујано. Фудила се љубав ћао бујна ређа, Мећрена пи сплна свесна ца је јаћа, "во не беше љубав данашњиг мољмаћа Митровица 1913.

дћоја стрепи п од најмањих препрека. аја плаћао нисат, ни молио смерно,

440 ипир чини мито толње лицемерно, сВећ ја сал те драта залрлио страсно, „будио сал твоје очи пуне плала

9 осмејаћ мир на твојим уснама,

47 тренутћу једнол беше нол све јасно.

Дим. П. Стојшић,

УОДОЈ МА

ЗОРА

МОЈИ ЂАЦИ.

на пролетњем дану. Написао /ован Удицки, срп. нар. учитељ.

Леп пролетњи дан, чисто човека подиђе жеља, да је птица лаких _крила, па да се вине у висине угодног пролетњег ваздуха, да се надише пријатне

свежине и наужива чаробне милине.

Изашао сам испред школе на лепи пролетњи дан и дуго сам стајао пратећи погледом ђаке, како живо кора-