Женски свет

Бр. 9.

ако у опште буде лист донде излазио. Можда би згодније било, да нађете тамо још коју нову претплатницу за ову или за идућу годину, па да се пре изравнамо, јер је тешко водити евиденцију за пет година. Наш поздрав!

„Босанцу“. (Слабо је, не можемо штампати.

„Ашпатија“. Не може се волети, ни дању ноћу туговати за оним, кога нити видите, нити му име знате, као што у песми велите. Неприродно је, и зато се не може штампати. И пређашње песме имају таке махне.

А. У. Р. Бедрад. Не доносимо ствар од непознатих писаца, Не треба се стидети свога рада. Ако је добро примићемо, ако није, може се поправити. И Ваш послати превод био би добар, да само боље владате језиком и да познајете српску ортографију. Овако и да Вас знамо, не би могли примити.

М. — Бања-Лука. Песме политичког садршаја не могу се штампати у нашем листу. Што нам се свиди да је добро, пуштамо.

НО ЈЕ ИЗДАЈИЦА РОДА | СРПСКОГА2

Издајица је свога рода српскога ко се год не држи аманета својих предака, својих родољуба, учитеља својих и просветитеља.

А тај аманет гласи:

Не улажите Срби своје уштеђене новце у туђе заводе, већ купујте особито ви Срби ратари земљу или улажите што сте уштедили у ваљане Српске Задруге или у добре чисто српске новчане заводе.

Треба да се сва наша снага прибира и да остане у нашим рукама, да се сами међусобно приберемо, да се крепимо, снажимо, помажемо, па ће нам онда, али само онда, и Бог помоћи.

Шаљите ваљане и еспособне ђаке у шегрте.

Шаљите их што даље од куће, јеру свету стече младић поред заната и

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 815.

стручне спреме још и ону светску углађеност, мудрост и искуство. У свету прекали се млад човек, прошири му се поглед и мушка сигурност, научи разне језике и т. д. Једном речи у свету постаје човек прави светски ч0век, а све то ваља свакоме свега века, па боме и ономе богатоме, који се не мора после својим занатом хранити и бранити.

Богати не траже помоћи

за своју децу.

Али остале здраве и ваљане Србе ђаке од 12 до 15 година ко препоручи Привреднику, чини себи задужбину, детету доброчинство, а народу највећу услугу.

СПРЕМАЈТЕ ОМЛАДИНУ У СВИМА ПРИВРЕДНИМ СТРУКАМА. — Раскош и говподство толике је народе упропастило; рад и штедња многе је народе подигла. —- Кад се у српском народу унапреде послови у свима гранама, и појача средњи сталеж, онда му никоји други народ нахудити не може.

[| ИСКАЗ

о прилозима у фонд за издржавање Српеке више де-

војачказ школе у Новом Саду, предатих Добротвор-

ној Задрузи Српкиња Новосаткиња.

КЕ па а Рза Задруга Српкиња Новосаткиња 1000:

2. Народна Штедионица у Турском Бечеју К400:—

3. По К 100: Румска Штедионица, г-ђа Марија Хаџи-Гавре Плавшића. у

4. По К 50: Добротворна Задруга Српкиња из Вел. Кикинде у место венца своме упокојеном добротвору Лази Николићу, Српска Штедионица у Перлезу, Душан и Љубица Матић у Новом Саду, Вида Вулко Варађанин, Катица Мијатовић ученица Ш. раз. срп. више дев. школе даје своју годишњу уштеду за школско путовање.

5. По К 40: уд. Марина Николић трговкиња у Темишвару (Фабрика), Катица Меанџић у Н. Саду.

6. По К 25: Г-ђа јулка Радовановићка, „Добротвор« као задруга у Новом Саду за месец август („Добротвор“ је решио, да за 12 месеци уплаћује по 25 круна.)

7. По К 20: Александра уд. Недељкова рођ. Ђорђевић из Сирига, Даринка Пелеш рођ. Калић из Глине.

8. По К 10: Управа манастира Хопова, Ратарска Банка деоничарско друштво у Чуругу, Зорка Калуђерска учитељица у Ст. Врбасу, Васиљко Стефановић из Вргин Моста.

9. По К 1020 пот. Зорка Тапавица ученица Ју. раз. срп. зише девојачке школе у Новом Саду прилаже сву своју ситну уштеду у ручној благајници,