Женски свет

Стр. 196.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 9.

ћивање одцепљено од једностраног наглашивања религиозне сврхе.

На тим пољима видимо јавне породице, које у јавна звања ступајућа жена тражи и треба. Како је наглашено ту је још све у организаторским почетцима. Али не само организаторски већ и стварно су овде имали бити почеци. Много ће се тога изменити, много ће се новога увести, и ја не сумњам, да ће се баш кроз улазак жене у та звања, створити велики број нових задатака, на које ми данас и не мислимо.

Која срећа! На једној страни безброј грађанских кћери, које себи звања траже, на другој страни безброј задатака, које ће баш покретом женским решене наћи.

ја нећу баш рећи, да ће жена бити та, која ће та радна поља пронаћи. Али оцеви су ту, браћа су ту, који, ако упуте своје кћери и сестре, сигурни смо,,да ће оне, свој задатак извести. Пред нама су два поља народног васпитавања, на коме су људи почели, а улажењем жене, прешло скоро. сасвим у женске руке. Може бити и није ово

толико познато, да кад је Фридрих Фребл стварао дечје баште, (забавишта) мислио да искључиво људи нађу ту звања и зараде. Али јер су дечје баште веза између куће и школе нашла је и жена брзо крај човека · зараде, а данасг Данас су те школе ис кључиво у рукама жене. Тако је и са негом болесника.

Оријенталска црква имала је масу калуђерица. У четвртом веку, на једну једину цркву у Цариграду припадало је 40 калуђерица, које нису биле за негу болесника ту, него да болеснике уче катихизису, и да их теше, где је утеха била потребна. Негу болесника вршили су Пароболачи, који су се састојали из слугу и сиротнијих мушких. А тако је било до почетка скоро и до пола про-

шлог столећа. Међу тим баш калуђе-

рице су саме придонеле, да је данас друкчије. Данас и у мушким одељењима наилазимо на жену, само тамо где њена снага не допире, наилазимо на човека. Па и у општини за сиротињу жена је човека заменила. И ако не би човек из народног васпитања са свим Иизостао, жена ће и крај њега увек себи места наћи. (Наставиће се).

ХО

Соче) Навикавајте децу на чистоћу.

Чистоћа је половина здравља, вели наша пословица, а свака народна пословица основана је на дуготрајном и темељном искуству, па тако и ова, што се односи на здравље. А сви знамо, да је здравље највеће благо човеково, па ако желимо да стечемо то највеће благо за себе, а нарочито за потомство, за децу своју, морамо га ми чувати, а торамо и децу своју још од малоће навикавати да га чувају. Навика је једна мука, а одвика-две, вели опет наша пословица. Што човек у младости навикне, пређе му, тако рећи, у крв и они кад хоће коју навику да отисне, не може. Узмите само дуванџије, каквом се му-

ком муче да га оставе, кад у старије дане осете да им дуван не чини добро, па не могу ни онда да га се отресу, кад се увере, да им шкоди и да им здравље ремети. Из тога се види, каква је велика моћ навика. Па кад човек може да се навикне на тако горке и непријатне ствари, као што је дуван, како се не би могао навићи на много пријатније и боље ствари, као што је чистоћа.

Деца воле да се брчкају. Гледао сам кад се купају одојчад, како се радују кад их мати почне свлачити да их купа, те хоће пре времена да скоче у воду. А видес сам их и како се радо брчкају и бацакају у води, те плачу, кад их