Женски свет

Бр. 1.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 249.

бу „Привредника“ од стране ове задруге приложило већ КЕ 100 последњих година и да се не може више. Увео се на знање и извештај, да је стан у задружној кући у |. спрату издат по досадањој цени новом кирајџији Сатлеру. Решено, да се на поплављене у Гор. Угарској и ердељским крајевима приложи К 10, и узео се на знање извештај, да је и наша задруга учествовала са три одборкиње на јавном прикупљању прилога за сироту децу у Будимпешти. — Молба књижевника М. К. за зајам, није се уважила. — Одређено је по 10 К месечне потпоре за ову текућу школску 1913—14. годину приправници сомборској М. Ћирићевој и ученици трговачке школе Д. Отојановићевој. Наручена су о друштвеном трошку два примерка „Орпкиње“, што издаје Добротворна Задруга Српкиња Иришкиња,

од којих ће се један примерак уступити библиотеци овдашње срп. више девојачке школе, а други библиотеци задружној и умољавају се млађе чланице да купе претплату на ову књигу међу својим пријатељицама. — Благајкиња и прегледачица Љ. Моловићка, одборкиња М. Косировићева и перовођа умољавају се, да према одређеном буџету поделе кад за добро нађу овдашњој сиротињи у име огрева зимњег по 10 и 12 К, а тако исто у своје време и уобичајене божићне дарове од 2—5 КЊ по особи. Одређених К 200 за Црвени Крст у Србији, уступа се инвалидском дому или фонду сирочади изгинулих ратника. Тамо ће се предати и приватни дарови од К 21. Примљене су за нове чланице гђе: Даница Бранчаћ, Мара Марић и Мара Бранкованова.

ту _.

ПОВРАТАК СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БЕОГРАД.

Драга и мила моја пријатељице!

Могу замислити, како је теби, која си болешћу била спречена да дођеш у Београд, да присуствујеш општој српској слави, повратку храбре српске војске, после десетомесечног ратовања. А могу замислити и твоје нестрпљење, очекујући од мене опширан извештај и моје импресије о томе слављу, где си и ти духом била и сузе ронила, представљајући у мислима смешану радост и жалост, које је твоја машта, твоје српске душе, твога материнског и сестринског срца — представила.

Дакле да те дуже не мучим, почећу ти причати онако, како сам осећала у

оном моменту, а тако су осећали сви, који се Србима назвали:

Не могу ти описати моје одушевљење и осећаје, у оном тренутку кад сам ступила на слободну српску земљу. Београдска станица била је пуна света, пуна путника, пуна оних, који су своје госте дочекивали на ову ретку свечаност. Ту се здравило, љубило, плакало, смејало, чинило ми се, да смо сви сродници, да нас је ова слава још тешње везала, јер смо са свију страна похитали, да поздравимо браћу са Косова, Куманова, Битоља, Драча, Скадра, Брегалнице итд. живе и поносите, јер им по јунаштву нигде равних није. Сав је Београд пливао у пламену електричног осветљења, које је давало Београду дивну слику, а доле Сава, као