Женски свет

Стр. 266.

по сјала пуних 555 година. И на њиховом животу може се видети, како треба човек да се и у срећи умери. Наша песма вели: У добру се не понеси. То ни су умели Турци. Они се понелии — покварили. Сишли са пута правде и поштења, а чим ко сиђе са та два пута, нема му дуга века.

Кад су хришћански народи осетили, да је у слози снага и да и Турчин није непобедим, они га све од Беча сташе удруженом снагом потискивати стопу по стопу и већ 1689. године претераше га преко (Саве и Дунава и погонише чак до Поља Косова, те мораше Турчин тражити мира, који се и закључи у Карловцима 1699. а у том миру изгуби Турска скоро целу Угарску, Хрватску и Славонију па и Штајерску и Буковину. У свим тим војнама учествовали су и Срби који суу великим масама прелазили овамо, под патријарсима: Арсенијем Чарнојевићем, и Шаакабендом а све на позив ћесара аустријских и краљева угарских у мислима, да се после помоћу аустријске и угарске снаге врате на своје старо огњиште. Кад прогнаше тако заједнички Турке из угарских, па после и из српских крајева, засташе сви други хришћански народи у својим границама, а Србе напустише опет Турцима. Тако Срби и остали народи на Балкану осташе и даље да сносе насиља и неправде турских власти.

Но чудо, да се ни после толиких пораза нису Турци опаметили, него све већа насиља чинише својим хришћанским поданицима; а особито Србима. Но и стрпљењу има краја. Дође доба, што наш певац вели, да је крвца из земље преврела, и народ српски 1804. године листом устане под својим вођем) Ђорђем ПЏетровићем, · назва-

ним са своје црне масти: Црним Бор-

ђем, што се на турском језику каже: Кара Ђорђе те за 5—6 година сломије власт турску у Србији и ослободи се не„сносног турског господства. Срби су уз припомоћ Руса овим устанком задали Турцима толико јада, да су 1812. год. затражили мира, који је у Букурешту и закључен и у коме је призната Србима

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 12.

самоуправа, а под влашћу турског султана. На несрећу српску навале те и друге године Французи огромном војском на Русију, а Турци се одмах осмеле и поново навале на Србију свом снагом, те је покоре 1813. г. и почну наново да чине своја безакоња и насиља, Кад је Русија и с њоме удружене Немачка, Енглеска и Аустрија, 1813. године потукла Наполеона ]. Бонапарту, француског највећег војсковођу и цара, код Лајпцига (Липиске) дигну се поново Срби 1815. г. на Давети под новим вођем Милошем Обреновићем, јер је Карађорђе био пребегао од Турака у Влашку и Русију и поново ослободи Србију и 1817. године прогласи Србију за автономну кнежевину. | Године 1821. дигву се против Турака Румуни и Грци и већ 1829. г. постаје Грчка наследна монзрхија, а Влашка и Молдавска автономне кнежевине. Године 1380. призна Турска Грчку за независну краљевину а Србију автономном наследном кнежевином. Године 1882. постаје острво Самос, автономно, а 1856. г. ослобађа се Румунија од протектората руског, а 1861. уједињује се с Молдавском, а године 1878. постаје Румунија независна кнежевина и помножава се земљом Добручом (с оне стране Дунава). Исте године повећава се рбија на југу са три округа (нишким, пиротским и врањским) и проглашује се за независну, а Црна Гора се проширује према Херцеговини (Никшићем), и на југу (Подгорицом) п добија на јадранском мору луке: Бар и Улцин. Помоћу Русије васкрсава те године и Бугарскаи постаје автономна кнежевина, а Румелија автономна турска покрајина. Грчка се проширила према Епиру и Тесалији. Аустро-Угарска добија право да окупира Босну и Херцеговину са новопазарским санџаком (округом). Године 1881. проглашује се Румунија а 1882. г. и Србија краљевином, Године 1885. спаја се Румелија с Бугарском и проглашује се автономном Бугарском Кнежевином. Године 1898. добија грчко острво Крит (Крета или Кандија) своју автономију, а године 1908. проглашује се