Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

мацїи у чрнои гори у бечу и у Молдавіи, познаосамь дечина свойства нарави и свакояяе куди зато присвакой прилицн неку изосшавиши даюки пристойна правила како съ децомь валя управляши да буду свремєномь добронаравни и поідени люди, родителѢмь покорни и послушни, людма съ коима живу, мили и драги, отечеству и саки себи полез* ни и благопошребни. Р У свемь овомь списанію, при свакомв обсшоятелству , прилагаку и придодавати наравоучишелна назнаменованїа и полезне ко управлѢнїу жишїя совѢте и насіпавлѢнїа, кое самь од учени люди научїо и изполезни книга почерпао, ни тику бити я, но полза ближнѣга мога прво и начално намѣреніе ове книге: а пго будешь и осеби говориши небоимсе дамисе нєке вѢроваши, ерку ииаши премного узрока самога себе осукаваши и похукавати, а весма мало или нимало хвалигаи. При свакон врстн и речи овога списанія сматраку себе како предъ всевидекимь божіимъ окомъ, саму ку истину любиши, -о НЇой кусе сшарашн, шоку съ шоплимь и чистимъ срцем желиши и тражити, знаюки несумиѣнно, да сва наша говореня и дѣла, а навласшишо она коясе наідампу издаю, и последнимъ родовоѣіъ предаю, вѣчна слєдованя имаду, е Веку нимало себе заборавити, чусакусе свакога пристрасшїа