Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

ка пустинѣ и нусшинике, и све кОе какве ствари, еь коимасагаь я бїо згою будаласту дѢтинску главу напунїо ? из овога некь свакь позна каква з етварь да деше чуе и ниша оно іцо нїе за нога, я бйну одьгоЕорїо да Евангеліе учи, ко хо^е да угоди богу и даее посвеши валя дасе одрече света, рода и родителя; онь бими рекао, да Евангеліе іцо учи, добро учи, но да моя дешинска паметь и глава ние иоідь кадра разумѢти, іда оїіе Евангелїе чрезъ те речи, и даз мени потреба чекати савршена возраста и зреле памети за моЪи разумети силу Евангелскога ученія; ябиму онда почео казивати іцае учин'іо свети АНТОНІЕ, ЕФТИМІЕ, ПАХОМІЕ, ОЫуфріЕ и хїляду други, и свеши САВА србскиуа онь би онда, шицаю^и главош, и уздишући одговорїо е ыой синко, садъ я видимъ да би болЂ било да ши те книге ниси читао ! у садашнЬ врете косе годъ калуЬери калуіерисе или из незнаиства, или да муе лакше живити: я самъ остарїо съ свакояки калуКери, съ Зрусалимци, са Синаици са Светогорци и сь овима коисе наоде у наши вилаети, найманя имъ з старость светиня, люди су како год и ни, еду, пїю и раде да стеку новаца као и други кои имаду фамилїу на врату: то говореніи я и неосу1;уемь, тогасе ни они сами ни одричу, но теби кажемъ да з права светиня, да млаї.и сшарїега слуша, дасе деца свои родителя не одБ 5 ЄНЧУ>