Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

27 нїе могла усебе примати. На кеколико дана после овога разговора, бїосамсе крадомь спремїо да покемь сь еднимь игуманомь Дечанцемь у шурсхсу чуюки од кЗзга да у турской земли имаде плаиина пеідера и пустиня гди живь човекь не долази ; Ха то тїе мое месшо викнуосамь! А блажена шурска земля гди има таки пусшиня, кое люди са свои Греси нескврне, тутисе човекь ласно тоже посвешити! валя дае богь ту землю благословїо, тє само у нїой има пустиня : гаенисе чинило да з тога игумна богь послао, да ые нзведе из чакова као из Египта, и да спасе душу мою. Пошаосамь шнимь до, Сенкурка; мои добри тетакь то осетивши узяше ка коня , пакь ешотига око поноси у манастирь, два игумна, домами и странски ноіце при чашами, маль се нїе сїясеть учинїо сь моимь Дечанцемь, хотеки мои тетакь да га везана пошлѢ у "Тамишварь, називлюкига турскомъ лажомь и скитницомь, комь нїе доста новце по тукемь вилаету купити, него хоке иоіце и неразумну децу у турску да преводи; люди памешни и кои могу бѢже из турске и прелазе у мирна царства хрїстянска, а онь хоье да децу у турску води! Игумань сирома видекисе изненада у такой фортуни , правдао се како з годъ могао, заклинюкисе и преклинюки да онь шога неби за главу учинїо, и дае онь мене хогаео у Сеньурку оставиши. Мои тетакь помногой вики и укору