Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

34 Може ко помислиши да се я садь каемь ђоіамсе за калукерїо и зато овако пишемъ; но я молимъ свакога ко бу де їишаши ове мое случае, нека не ишя пре судиши, и нека не чини никаква заключенія догодь не очиша и оно ідо!іе слїДовашй; казаосамь да я не^у себе иматгіи за поглавйтн узрокь и конацъ ове книжице, но ползу ближнВга моега, не^у себе нимало ідедиши ни извиновляваши, правду неііу сакритИ колико знамь, саыЪ Ьу себи по моей савести као предъ всевидеЪикь божіимъ окомь, судїя биши, неіу себи нимало праідати; а мой любезни читатель, само некь чека, докъ сву ову исторїу од края до края очпта, ер^е само онда иоЬи освему управъ судиши; и тада ако іцо позка дае добро учйнѢно нека слїдуе, аколи погрєшеко нексе укланя. Я какосамь мало повише казао біосамъ са свимь наумїо и навалїо десе посвешимь, и то безсваке шале и сумнѢ: добро, Добро видиііеыо и ту светинюі За сад обаче овде немогу изоставити да не учинимъ ово назначеніе, кое Фе служишямоимь читателемъ за забаву и за одмориуу. Яо спой прилици, да з мой шешакь намесшо еебе метну о біо моега вреднога магистера Стефана, да ме онъ посавешуе, чинимисе даби много више посла оправїо: йз ове мале исторїе коя слЪдуе тоФ«се познаши. ПОЧЕ-