Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

40 ■

г КАКО САМЬ ПОСТАО КАПАМАЖІА И ТрГОВАЦЬ. ВидАИ да&А'е мой благодѣтель, да нїе могуче, мёнй странстёованѢ из главе извадиши, и да я гледашь сваки дань какво благовременство да кудь годь утечешь, намйсли иоідь едань посао самномь: стварь з была заисшо разумно изшишлѢна: но као дае надамноыь накаква Судбина била, коя з свимь нѢго'виыь измишлІЗнїагаь сметала, а мени у ономь свейь то наканюемь пошагала: тако оно исто сь чймь з онь бїо паумїо да ме од мога пуша одврати, мене з на исти путь метнуло и упутило, да ми да рознаши іда з тукинство и тукь Хлебь, одведеме у Тамишварь и даде ме едномь майстору капамажїи и трговцу, ови з имао всегда по пешь шесть момака, сь коишаби ходїо по велики пазари у Банату, а кадь неби било пазара даваоби имь шиши. Приовоыь самь бїо годину и по, ходеІи ро пазари и учекисе шиши, но ниіда то мени нитимисе милило , нишмїе шило од руке. Видеки мои майспгорь да доброволно пишемъ, изабраоме бїо као за рисара, даваобими кое какве сиіаре од много година тефгцере, да прёписуемь, кое самь я радо рословао, само да нешїемь, и еспапь да не наме, іцамь, ідомн нїе нимало покуди било, едваби чекао да неделя или кои празникь доке? не даидемь сь сь