Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

донъ, и 'многи други. АПОСТОЛЪ ПАВЕЛЪ явно учи, да Епїскопь Прєзвишерь и Дїаконь мора би ши оженЪнъ, и шоме придодае узрокь говореки, ко нїе кадарь своишь домомъ и фамїлїомь управляши, какоке онь Биши вредань црквомь и народомъ управляшн ? видисе дасу Епїскопи први поглавиши ширски Свеіценици , Епїскопь ниіда друго незначи, него надзиратель; а Архїерей ке реки на* чахни Іерей, а после кадсусе калукери по чехи множили и Архїерейска достоинства примаши, мало помало увеосе обичаи, да ЕпїскопЪ мора бити монахъ, противъ явне науке, Апостохске, по коей науп;и и поправой правици и суду здравога разума , Епїскопь неможе ни поіцо бити шонахь. Онь нїе одрекень да упусшини живи него у мїру у градови и у сели меку людма и женама; и човекь будуки од теха и крви, како гае Богь створю, ако нїе оженѣнь у еєликомь бедствованїю находисе. Монахъ ке реки самъ, ихити единаць и саможиваць комь з мЪсшо пустиня , планина, уединЬнїе и самока, коисе одрекао света и пребиваня съ людма, кои постомъ, неспаванЂмь и непрестанимь трудомъ, валя тако да осуши тѣло свое дамусе (како вели свели Ефремь) трбу за хека прихепи, и тако сунь и окорео иоіць невахя да се у себе поузда ниши да изике предъ женске очи, хоесу пуне магнета и кадресу найсувїеадь тѣлу животъ