Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

45 у прсима у грлѣлю, у АЮблѢнїю, и у свакомь наслажденію, кое у чистомъ и свеш.омь брачномъ союзу ужжваю; кою радость и сладость чувсшвуюѣи, не само доброволно но и радостно подносе шруде кои слѣдую. Млади люди, колико мужка, Ш07.ИІЮ и женска страна, мало іцо друго сматраю и виде у брачномъ соедивѢнїу и соїО.зу, него смей, игру и наслажденіе, шо и находе; но овѳ нїе начално намѣреніе и последни кованъ естества; из нїова сшея, игре и сласти, произходе нови жители свеша и наслѣдники живота: рво з но вол^і божіей намѣреніе Естества, не само при людма, него и пои свему іца живи по воздуху на земли и у води. Младъ човекь и неразуманъ, гледа прси женске, као да вису ни запто друго шу, него да накикене и у крашене цвекемь у веселяваю и наслаждаваю очи нѣгове; а разумань и паметань, коега умь далѢ пролази, и не заустарлясе при сваномъ предметку. коиму у очи пада , о колико другоячїе гледа ше прси! кое превисоко, и пресвето намѣреніе блаженога Естества ! кое смотреніе колику милость и неизречену благость вѢчнога творца онь находи у онима милима прсима ! сматра и види у яииа, два.богодана источника живота, колико свога толико свега человѣческога рода. Лепае и благородна добродѣтель благодарность! А комсмо више благодарности после бога дужнр него