Животь и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калућерству Досіөеа. Часть 1

77 ПОЧЕТАКЬ МОЕГА ПуТОВАНЯ. 1 Т Тае човекь кадга каква страсть преузме! Кадь кякео мечтаніе ума ужежему мозакь, подбуни срце я учини да сва ковъ у нѣму узаври, бїосамь у ша време у четрнаестой години возраста, не наученъ нимало пѢшице ходити: ошик изграда у фабрику и Малу, и врашишисе, шое мени доста било, тай дань као дасуыи ноге крилаше биле, кодь салаша Деда мога спрамь Семартону, шусмо после подне починуля. Овчари Семартонски од кои некисуме и познавали наранилису насъ млекомъ и скорупомь, мой другъ кое од пуша, кое од протаете ноіи неспаваня, крепко заспи; а ясе попнемь на едну унку и почнемь гледаши кь Сешартону; дамь се мало помало у ыисли, една їдеа и мисаль зючне разбуди» ваши подешрекавати и на паметь доводиши друге, колиісосамь обладань бїо шоїогаь будаластомь свешинїомь; но овде Натура предузме све свое правице и силу, сашре подноге и у ниіда обрати сва моя сузтоуына мечтанія и суевѣріе: доіеми напаиешь Маши моя, и мила-Сесшрица моя іуЛІАНКА сузе проливаюі.и ; начнешь говорити остайми сь богомъ о предраго село! Мѣсто рожденія родишелиице мое! паднешь лицемь на землю, любимъ землю, и сь оггоплимь сузама квасимь, никадь у момь животу нисамь тако плакао, гледаюКи село укомсе шайка моя