Живот Дра Јована Суботића 1

Es klagt clie holde Nachtigall Den Liiften ihre Lage, Der mittleidsleere Felsenhall Schickt ihr znriick die Klage. Mich drlickt des Elends schwere Hand, Ich klag’ es Menschenherzen, Es prallt von dieser Eisenwaud Zuriick mit nenen Schmerzen. Es klagt die holde Nachtigall Den Meuschen ihre Lage, Ihr Herz ergotzt der Trauerhall Und Lust erweckt die Klage Mieh driickt des Elends sehwere Hand, Ich klag’ es oden Liiften, Es trauert mit mir die Felsenwaud. Es trauern todte Triifteu. Али су ова оба језика била наирема списатељу врло благодарна. Он је н>их у сваку руку мрцварио и на теду и у духу: ади је редак био Србин, који је и тако умео, те су ми ~carmina u и ~Gedichte“ донели славе не заслужене, али дот.те недостижене. МНгронолит Стратимировић прими ме са највећим одликоваљем. кад сам му моју оду однео и предао, и сви су се дворјани дивили и чудили, да митрополит Стратимировић, екселенција, изиће пред попина сина. једног ђака, па га за руку узме и сам собом у сврју собу уведе. А већ шта је тамо било, то су Бог зиа шта својом Фантазијом даље цртали, у истпни пак није било ништа, него је стари родољубац младо итиче из српског народа његова гиезда, ученика са његове гимназије, очински похвалпо, и саветом усрећио, да се и у будуће тако учи и влада. Какови је утисак мало родољупче на старога патријоту учииило, види се из овога, што ћу да ти приповедим, и што ће те као зрачнија црта из оних дана нашега народа сигурпо запимати.

109

Ћаковање