Живот Дра Јована Суботића 1

У сваком скоро веселом друштву чути је и њу. Из.тазак на Стражнлово у јутру рано оном прекрасном долином, уз осветљење рађајућег се сунда, н повратак уз машалу најлешнега вечера, остали су мн у наметн све досада; и данас их се ономиљем •с одушевљењем. Било је наравно и много гостнју од карловачкпх грађана, како мушких, тако н женских, а уз матере •беху дошле п нрве карловачке лепотице девојке. Гајдаша смо имали, па се богме мало на чардаку н ионграло. наравно, сасви.м наравски, јер учитеља плесања не бејаше од нас нико нп видео. Доста да је забава бпла изванредна: сви смо ■били задовољни, а највећма директор Јаша. Еажу, кад смо дошли у варош, и кад се нашао у својој соби, да је уздахнуо из дубљине срца, говорећн: „Хвала Богу, прође и то 1 Џаба ти и мајалеса, они се радују и веселе, а мени срце зебе, да не буде што, што би ми се могло замернтиЈ Карловцима је дао Бог три дике: митрополита, добро впно, и диван положај. 0 она два прва благослова већ смо по нешто говорили. а не можемо се с Карловци опроститп, да и о овом трећем коју не рекнемо. Ко има песничке жице у себи, тај мора у оној дивној природи зајекнути! Оиај вилински стан, оно днвно Стражилово са својом бујном вегетацнјом 24 ), дражесним доловима, и својом правом правцатом Хипокреном 25 ), оним хладиим

једног грунта карловачког". И у I. књ. евојих „Д г ћла“ штамnao ју је Суб. на стр. 21, под насловом „Ш’.сма уз вино“ са овом ироменом: у првој строФи 4. стиху место „јошт већма“ има „јошт горе“. Ни на једном месту нема последае строФе; „Многа љета“,. итд. 24 ) лат. vegetatio, растиље, биље. 25 ) Hippocreue. извојј иа Хеликону, брегу Муза у Грчкој, који Је, како се прича, отво])ио Пегаз капитом.

115

Ђаковање