Живот Дра Јована Суботића 1

Но уједно се заречем, да се не ће впше пушка у мојој руци на главу нружпти. која мп нпје ни крива нп дужна, и којој бп управо радп дпвне u слатке песмице имао захвалнпм бпти. Н од то доба нпје впше планула пушка нп на један жпвот тако чпст п тако мпо. А с временом се опростим са пушком на свагда. Ето ту, у Сегедину. преко Тпсе, где су у оно време етајала поља, почпва мој ловачкп таленат, ловачка вол>а п ловачки жпвот! Ја сам овде говорпо о valde bene. praestanter; insigniter, и још којечему латинском; не ће ме разумети, ко не зна, да се онда по Угарској предавало све латпнским језиком, а наравно тпм се п учпло п одговарало. Од мојих проФесора морам споменутп на по се Цирила Хорвата, проФесора фплозофпјскпх наука. Он је и онда ono најславнпјп од свих другпх суучитеља. Био је мађарски песипк, п добпје накратко пре тога награду од Маћарске Академпје Наука, за трагедију ~Kntlien“. Код овога је човека бпло то јединствено, штонитп сам где кадгод видео прпје тога ни после. Ои је свој сат започео тпм, да је свој сат извадио, у једну руку узео сат, у другу ланчић од тога, те почео овај око репеља завијати n одвпјати. што је трајало докле год није последњу реч изустио. А чпм је повео руку с ланчпћем к реиељу од сата, тим је и почео предавање, пак је чптав сат говорио течно, не прекидајући ни једие речи, не oneтујући 14 ) ни једне, ие застајућп ни за којом ни најмање, јасним гласом, сасвим разговетно, али иосве једиим тоиом. Никад није потражио ии мпслп ни речп;

1+ ) скован глагол од речи „опет“, поиављатп.

132

Сегедин