Живот Дра Јована Суботића 1

Ксш.и остају при једном темпу, 3 ) као што пне бејаше другачпје могућно у песку, којп точковп с педља секоше. Кочпјаш се сиђе с кола и ми се узрадовасмо. мпслећп, сад ће коњп барем брже корачатп. Али се преварисмо. Наш Гавра пође пешпце поред коња. Шипкаше ns непрестано као и прпје с кола, и опомињаше их исто онако, само мало друкчије: ./Ге. ако ти се попнем!“ Ми млади људи иа колих замећемо шале, п смејемо се. Наш Гавра погдеди каткад у нас п омахне главом, онда извади камиш из зуба, пљуцне, па опет повиче: ,/Ве, ако тп се попнем/ 1 ДНта је, Гавро, гато машеш главом?“ запита га један од нас. „Ама, господару, Ви мора да носпте дукате у тим саидудпма; не могу коњп нп ногом да кроче од спња терета.“ „А зар ти мислиш, да се дукатп возе у оволпким сандуцима?“ заппта га оиај исти од нас. „А да што ?“ „Е, мој Гавро, впди ти се да ниси видео у твом жпвоту много дуката!“ „И нисам, господару! Од куд спрома' човек да видп много дуката! Него мпслпм само, јер што је терет, терет! Па мислпм, шта може друго битп него дукати.“ „Да си мп жив, мој Гаврило!“ иастави онај наш друг. „Кад се возе дукати у овакпх сандуцих, онда се упрегне шест коња, ка.о шест хала-; а иа колих седе шест солдати у пуној мундурп, 4 ) са напуњенпм иушкама! Hero зиаш шта пмамо у саидуцпх ?“

8 ) тал. tempo, време, мера времена, одсек времена. 4 ) Франц.-нем. Montur, службено одело, војничка униФорма.

138

Пешта