Живот Дра Јована Суботића 1

пузи на место у скамжју, а за њим ева остала војска, Еојп преко којп испод скамије, створп се на својим седиштима. Ушао је био општи [страх],гласу свакомумре. Нвде [трајало] дуго, а врата се од школе отворе, и упите.н Нлпја, страшило, од ког у овом тренутку није могла Фантазија измалати страшније, уђе у школу, и пође к свом столу, на ком је стајала Библија, али уједно п мач иравде, учитељска шибица. Но, сад ће бпти, шта ће бпти мислио је сваки ђак дршћући. Но шта буде? Буде то, што у овом свету врло иесто бива ништа! Зшптељ, паметан човек, учини се свему и невешт; отвори своју Библију, и стане даље шапутати, а децп се стану кравити срца у недрима. На скоро повиче учитељ : „Молитву!“ Молитва се очита, и сваки похита „во своја си, славјаБога“, да није било батпна! Још имамо један догађај да наведемо, који је у оно време више смеха приузрочио у Добринцих, иего најшаљивија позоришна преДстава у Бечу. Учитељ Илија науми ићи у Руму, п пош.ље свога сина, опет добриначко ђаче, у школу, да држи децу у скупу до свога времена, а он ће послом у Руму да пође. Овај и сам весео, што нема роде у тичњаку, дотрчи у школу, скочи у њу на једиој иози, и повиче: „Децо, ие ће доћи тата, отишао је у Руму!“ Дан леп, деца на сигру справна, а у порти око школе велика трава, понајвише висок коров. Позориште је готово, хајд’ да се даје представа. Какав комад да се даје? Грга, учитељев син, који тај дан режисерију 18 )

18 ) режисер (®p. regisseur) је управник позорнице, који наређује какав ће се комад играти, ко ће коју улогу узети; од тога је натинио Суботић реч режиоерија, иооао режисеров. 57

Два учитеља