Живот Дра Јована Суботића 1

Кад су га чирацп после службе у двор отпратплп, добпо је сваки чирак по цванцпку . . . па то се отимало за чираке, као да су од злата. Богословжја је под њпм цветала. Штудије, које је онда написао Мушпдки и Стрјковпћ, предавале су се све до године 1872., кад су нови проФесори из Кијева дошли, и своја предавања увели. Но ипак је било разлике. Штудије те све су се више и више „сокрашчавале,“ док нису стале на десетак табака. Пак и опет патријарх Маширевић није хтео да зна за магпстра Костића, кад је овај из Руспје дошао, и нудио се за учитеља на Богословији, ако му се допусти, да предаје као мирски. Овај је говорио о наукама, како се на кијевској академији предају; а патријарх стежући устпма одговорпо: „Све то има и у нашим богословским штудпјама, само „сокрашчено.“ Под Стратпмировићем стајала је Богословија непрепорно на највишем ступњу, у сваком погледу, него после њега. Па тако је било и са Гимназијом. Карловачка гимназија, крја је имала леп глас свуда по МаЦарској, опадала је после њега све више и више, док нпје после, почев од 1848., своје име новосадској сасвим уступила. А тако је било и [ca] служењем у цркви, и са црквеним пјенијем. Кад споменух црквено служење, морам да споменем епископа новосадског Гедеона Петровића, кога сам више пута видео, кад је на четири мркова у Карловце дојурио. Он је био љубимац митрополита Стратимировића. Служио је као светац. Ја нисам пмао среће видети га, кад сдужи; а можда сам га и впдео, али то заборавио. Него ово што кажем, говорпм по оном, што је сав свет онда говорио.

73

Карловци