Живот Дра Јована Суботића 1

Митрополжт Станковић учжнио је крај тому. За његова митр ополисаља нпје нпко смео то ни напоменути. У Темишвару под Жжвковићем епископом цветала је та отровна биљка у велико. Његов брат Паја, адвокат грапипарски, био је његов Финанд-министар, који је знао из камена изцедитп уље у том погледу. Ту су се јавно лицитирале парохије: ко да впше. И епископ Платон терао је у Новом Саду ту операцпју у знаменитом опсегу. Он је имао сина, па се старао за њега. Но овај млад човек назебе у зиму год. 1854., добије запаљење утробе и опскрби се у мрачном гробу за свагда. Но навпка не да се тако лако сахранити, као мртав човек. И после смрти синовљеве, укаљао је по крјп пут руке епископ Платон без нужде и невоље. Н епископа Јовановића у кардовачкој дијецезп кривилн су јако ради овога порока. А највише ми је жао, што морам за љубав пстпнп и о еппскопу Мушицком забележити, да је парохије продавао. Његов Финанц-министар био је Севастијан Илић, игуман гомирски. Ради тога су се после родиле распре између епископа и игумана. Но не ћу даље ову иеугодну сцену развијати. Нод Рајачићем митрополитом откииули су млаШ што је ко кад могао. За једнога сам чуо из поуздана извора, да је једиом сиромаху, који је парохију тражио, рекао: „Донеси оволико, па ју имаш.“ „Али немам, господине, ништа, само нешто мало прња, у које лежемо ја, жена и деца, и чпм се покривамо.“ „Продај јастук испод главе, па донеси; док не подмириш иотпуно, што сам ти казао, не ћеш добити парохије, па мир.“

75

Карловци