Живот Дра Јована Суботића 2

Сад чујем како неки људи уз степене долазе. Корацп тешки, као да иду какви кирасирп. 26 ) Дођу и у ходник у којп су моја собна врата гледала, а соба је, како рекох, бпла отворена, да ми се дим од чибука мало изгуби из собе. Ето тп тпх гвоздених корака све ближе. Мени се нешто 27 ) око срца стане мрзнути. Ето их! та ми мисао од једаред у глави сијну. Таман хтедох да скочим и собна врата закључам, кад се на вратпх собе укаже један грдан човек, очевпдно Мађар, с лицем ужасно зараслим и очима баш не најчистијима. Кад дође на моја врата, стане п погледа унутра . . . Он гледа а мене мрави пролазе. Сад ће ме! . . . У једаред чујем дубок суровглас: „Pardon !“ 28 ) И овај човек ужасан окрене се иа пети и оде даље. За њим прође и његов друг, који му бејаше раван, као једна пола јабуке другој. Како они прођу, скочим и закључам врата од собе, почекам још неко време, да видим неће ли се вратити, а међу тпм отворим прозоре широм, да могу на улицу викати, ако силу на врата употребе. Но што је било, било је плод маште и случаја. Ноћ прође сасвим мирио; сутра у 7 сати у јутру ја сам платпо стан и прешао у мој „Хотел Вандел“. Други или трећи дан састанем се са архимандритом крушедолским, Прокопијем Ивачковићем, и дром. мед[ицине] Пејичжћем. Ови су били са депутацијом коју је изабрани патријарх у Инсбрук цару Фердинанду водио, где су врло добро прпмљени билп. Надвојвоткпња Софија примила их у капи на којој су биле пантљике са иашим бојама. Депутацпја је отишла другим путем кући, а архимандрпт је ударио на Беч са упутством, да се

2l} ) оелопник, кољаник у тешком оклопу и оружју. 27 ) У ркп. етоји ~н']’.ко“. 28 ) Франц. опроштај, опростите ! Књиге Матице Српске. 5. 7

Покрет