Живот Дра Јована Суботића 2

је једно дете, спна, особито даровпта. Овај је постао доктором права и стао је у државну службу, но нпје се нппим у животу већој пажњп пстакао. Сутра дан кренемо се мп из Крапине, те прођемо дивним и прекрасним хрватским Загорјем, те дођемо у 12 сатп ноћу у Загреб. Иштемо собу, једва једна рупа одостраг да се нађе код „Цара аустрпјанскогК Г.таднп, пштемо да нам се што даде за јело. „Die Kiiche scSaft“, добпјемо за одговор. Потрпамо се којекако по креветпх п проспавамо до сутра. Сутра ручамо у пстом хотелу, и запамтпо сам. да се у оно време нигдп на свету тако добро п тако јеФтино ипје јело 4 —5 јела, п добра вина, па једва 30 кр. сребра! Тај дан чујемо да ће пароброд пз Спска Савом у Земун поћп, те брже боље у Сисак. Но ту разумемо, да је комаидирандер 33 ) загребачки, генерал Дален, забранио, да пароброд ие пде, јер нпје спгурно било њпм путоватп, нарочпто од турских становника босанских. Онде је био стари Кавић, жпв човек, енергичан и врло окретан. Ту се позна с нама, п одведе нас к себи. И ту нам учини предлог, да идемо, он, архпмандрит Ивачковпћ п ја к генералу Далену, п замо-. лпмо га, да пусти пароброд. И тако доиста хајде ми одмах у Загреб к генералу. Генерал нас саслуша прпјатељскп, на његове приговоре одговорп му Кавић вештачки, умирп га н склони, те нам допста даде папутак на команданта пароброда да може нас до Земуна одвести. Ми одмах јури натраг у Спсак и сутра дан кренемо се низ воду. Ту сам први пут впдео босанске покрајине, алп оспм местимице прекрасних горских предела, није човек ама ипшта впдео, што би га занп-

33 ) Фр.-нем. Konimandiereuder, комапдант, заиоведник.

102

Покрет