Живот Дра Јована Суботића 2

У Карловцпх је бнло врло мало оружанпх ,вуди. Али ипак не узмогну војнпдп у Карловдс ућп, него се повуку у Петроварадпн и Новп Сад. Овом је прплпком постала она реч: „Хвала Богу, наши беже!“ Мађари су ударплп на Карловце. Међу регуларним ОФидирима бпо је и капетан Милекпћ, Србпн. Њему су били војнпци нашп, јер је п он к њима спадао, а билп су му нашп онп у Карловцпх. јер је био Србин. Кад је војска у Варадпн улазпла, запита неко пз људи капетана; „Како је?“ А он, не знајућп ко га пита, одговорп: „Хвала Богу, нашп беже“. Сад су мађарске присталице држалп, да Карловпанп беже, јер су то капетану нашп; а Срб.вп су узелп. да војска бежи, јер је ова капетану своја. Наскоро се покаже, да је нападај бпо без успеха. Зашто је овако бпло, говорилп су једнп једно, другп друго. Нашп су говорпли, да је улазак у Карловце био нарочито топовп онемогућен, јер су нападачп оне куће били позапаљпвалп, што стоје с једне п друге стране пута, којим се у Карловце улазп: а пријатељи војоке говорили су, да Храбовски нпје ни намеравао улазитп у Карловце, него је само рекогносцпрао, 35 ) да впдп шта је у Карловцих, јер су му били донелп, да је сплно оружано људство у Карловцих пало. Је ли генерал Храбовскп био задовољан са својим рекогносцпрунгом, не знам. Мп смо билп потпуно задовољнп да није бпло веће штете. Било је п смешних призора приликом овог нападаја. Једно два одборипка нађу се где лнче пешпце долином којом се нде у Гргетег. Сретну их неки и питају: куда беже пз Карловаца ?

зг >) лат.-нем. у војничком језику: псаитатп, уходнти.

104

Иокрет