Живот Дра Јована Суботића 2

тако лако п жпво, да су их нашп људи мајсторског сталежа гутали а не читали. Наравно да је ово прудило 5 ) развијању журналистике наше, и да је ударало темељ великом утицању новина у народ. Медаковићу је пошло за руком учинптп, да је новинарење доносило лепу материјалну заолугу Касније [je] морао Медаковпћ уступитп млађим уједињеним силама. Он је продао како своју штампарију тако п новине новосадском епископу Платону. по имену, а управо онпм млађим силама, које бејаху за епископом стали. Међутим он је и продајом ових предмета потврдио, да је у њему необични Финансијални дух дисао. Мени се чини, да је Медаковићу само то Фалило, што се научио све сам замишљати, стварати и изводити: а да је био само за по генерације касније на своје место стао, кад су се већ почела удружења код нас развијати, он би за нашу журналистику и књижевност са стране издавања књуга одсудну епоху учинио. Пошто бављење у Загребу није имало успеха, који се отуда очекивао, позове ме патријарх у Вел[ики] Бечкерек. Зашто није имало успеха ово посланство? Ја мислим из два узрока. Први је узрок тај, што се нису могла наћи два човека, који су мање сиособности за то имали, него нас двојица, који бејасмо послани. А с друге стране, што је у свако време, па и у оно, код Хрвата постојала репулзивна 52 ) сила проти Србљима, коју можемо наћи и у времену старијем, и у данима данашњим. Нисам дуго био у Бечкереку, кад мп патријарх приопшти, да му ваља једнога човека послати к бану

61 ) користило. 62 ) лат. која одбија. Ктиге Матице Српоке. 5.

113

Покрет