Живот Дра Јована Суботића 2

Посетим га, п он ме прпјатељоки позове, да остаисм у Кромјерпжу, п да му дођем кад год хоћу; ако узима времена, xoiie ме у свако доба прпмпти, не буде дп ме могао примитп, то да му не замерпм, ида не тумачим као промепу његова пријатељства. И допста једап дап нађем се ја у предсобљу међу другпм, којп су желелн с мпнпстром говорптп. Велпка пемачка господа, бискупп п генералп стојаше ту са мном заједно чекајућп да пх к мпнистру позову. Отворе се врата, министар сам прогледи на скупљене у соби, замоли ону господу, да се малко претрпе, и зовне мене по имену да му уђем. Ту ми прпопћи, да је [y] мојој стварп начисто. На темељу мојих промеморија нашао је, да може предложптп дару п заступати у државном сабору, што је одлучио. Одлучио је наиме:-'. 1., Да се наслов патрпјарха карловачком мптрополнту одобрп п овај као патријарх потврди. Нисам имао приметитп ништа. 2., Одлучио је даље, да Њ. Величанство узметптилу великог српског војводе, и да се српском народу даде војвода по гласу привилегија српскпх. Ни ту мп није било ништа неповољно. 3., Одлучпо је [да] 72 ) генерала Шунљпкца српским војводом именује п на своје место пошље. Ту му приметим, да Срби пмају права војводу свога бнрати, дакле да се пма Сте Фан Шунљпкац као војвода српски потврдптп, а не пменоватп. Ту ми мпнистар без прпговора прпмедбу уважп и рекне ми, да ће дакле војводу Шунљикца потврдптп. -L, Одлучио је по мом предлогу у мемоарима створити земљиште за народ српскп у Угарској п тим признати име Војводпна Србпја, као што сам му био нредложио.

72 ) у ркп. меето ове речи стоји „именовати 11 , што је очигледно омашка.

128

Покрет