Живот Дра Јована Суботића 2

При решавању молбе мп за адв[окатско] место у Н. Саду, правили су мп свакојака зановетања, док се нисан једаред расрдпо, те мпнпстру Краусу поштено очитао у брк. Наскоро затим добијем декрет п одем у октобру 1853. у Н. Сад. Са овпм се свршује ова епоха мога жпвота. Писање чптанака и „Цветника СловесностаС вратило ме је натраг на моје старо поље, на пол.е књижевног рада. При састављању „Цветнпка Словесностп“ стао сам на укупно поље књижевиостп наше, од св. Саве и Дометпјана кроз векове нашпх хпсторпјскпх ппсменпх споменпка до књпжевностп дубровачке: пак одавде кроз све време ппсања у славонских сппсатеља до времена нашег Досптпја, а оданде до нашпх дана. Сам сам се зачудио, каква се ту лепа слика указала. Ова је књига министарством прописана бпла за све впше гимназпје наше, и тако се овај правац у живот увукао. У ЈГетописима овога доба написао сам следеће зиаменптпје чланке. Уређивање С. Летоппса преузео је од мене, као што сам на другом месту казао. Спма Фплиповић. Али је он само трп табака за годпну 1850. бпо уредпо, и онда је пз Цеште отишао. На позпв С. Матице од 15. јануара 1850. преузмем ја наново уређивање тога часописа. Уl.ч. од 1850. год. 82 ) дадем штампати „Првп мај 1848.“ 0 овом сам случају мислио већу песму написати, и за то сам навео, да је то одломак из већег дела мога; алп мп се каснпје ова мисао изгуби, и тако је овај комад све, што сам о том писао. Напротпв пак наставим низ приповедака из нашег живота год. 1848. п 1849., којп сам започео са прп-

82) КЈБ. 81.

136

Покрет