Живот Дра Јована Суботића 2

поветком „Мађарица“, што сам је дао у овој частп С. Летоппса штампати, те ћу на свом месту о свима уједно говоритп. У Бечу ое оастанем са ц. кр. умировљенпм мајором Стеваном Главашем. Он је много допринео, да се град Осек 14. Фебруара 1849. царској војсци преда. Ову предају написао сам ја по казивању и доказивању истога господина, и дао сам је штампатп у ч. I. С. Летописа год. 1851. S3 ) А уједно сам написао и кратки нацрт живота истога родољупца. 84 ) Године 1853. бављење моје у Бечу после покрета доведе ме у додир са још две знаменптије особе нашега народа, а те су биле кап[етан] Тпма Ђурпћ, и његов син, каи. Давид Ђурић. Кап[етанј Тпма Ђурић служио јеу нашој војсци за време покрета. Тима је био смеран, поуздан човек; а син му Давид, којп је у наше дане дотерао до Фелдмаршалајтнанта 85 ) у царској војсци, и броји се међу одличне генерале, био је женијална природа, пун ватре и енергије. Написао сам животопис обојице и дао их штампати у С. Л[етопису] од год. 1853. ч. II. 86 ) У то време превео сам кронику Попа Дукљанпна, п дао сам штампати у С. Л[етопису] од г. 1853. ч. II. 87 ) Поп Дукљанин има за нас Србе особиту знаменитост, као очевидац свога времена. Што он пише о другим временима по другим кроникама, то важи у толико, колпко и те кронике; али један део свога списа приредпо је он из искуства својих дана, из сопственог знања и казивања својих сувремеиика, и који га знаде читати, наћи ће у њему многа зрна чисте истине из жпвота иашег народа оне добе. Пре је ретко ко могао до ове кронпке доћи; ја сам је за свакога лако приступном учпнио.

83 ) књ. 83. стр. 1—45. w ) Ibid. 85 ) у ркп. стоји „Ф. М. JI.“ 80 ) књ. 88. стр. 199 216, 87 J књ. 88. стр I—B6.

137

Покрет