Живот Дра Јована Суботића 2

Кад је „Краљ Дечански“ штампан, састане се са мном старп ТриФОновпћ, човек имућан, одличнији грађанин пештански, много времена старешина Матице Српске, који се тим у кругу књижевника и изображених људи кретао, п особитп нријатељ телесног комодптета, којему је првим задатком важио, добро јести, п добро спавати. Па читајући „Краља Дечанског“ сретне ме на улицп, зауставп ме и укори ме: „Џаба вам ваше књиге, нитп сам мого људски ручатп ни проснавати, док је нпсам сву прочитао!“ Пак и у каснија времена имао сам прилику искуспти подобни утисак „Краља Дечанског“ на читатеља. Слику краља Дечанског, његова сина Душана, и краљице Марије, дала ми је повесница, а тако исто п главне догађаје; а све друго моје је дело. Бавећи се са прегледањем онда изданих „Српских Споменика“ Павла Карано-Твртковића 31 ) много сам жпвео у пределпма око Скадра, у Херцеговини и Расији. Одонуд су узета и сва имена људи и места. Знаменити бој са Бугари под царем Михаилом, зетом краља Дечанскога, у јунију месецу год. 1330. нашао сам код нашег народног хронпчара, преосвештеног Данпла, 32 ) којп ми је и у многом другом послужио. Године 1861. изиђе од епископа Никанора једна књига епопеје Св. Саве. 33 )

S1 ) „Српскш Споменицв! или старе рисовул']з, дипломе, повел!; и сношеши босански, сербски, херцсговачки, далматински и дубровачки крал г ћва, дарева, банова, деспота, кнезова, воивода и властела. Издаип на свћтт. иждивенЈемв Г. Еи>рема Теод. Обреновића, а собрани трудом Павла Карано-Твртковића.“ Частв прва. Београд 1840. стр. 336. на 8-ни. 32 ) Архиепископ Данило (умро 1337.) писао је као игуман хиландарски на црквеном језику житија краљева и архиепискоиа ерпских; али житије Дечанскога и опис велбушке битке није он писао, него иски аноипмии његов ученик (штампао Давичић 1866.) 33 ) Свети Са ва (Немаиићњ). Дело Никанора Груића, посвећеног Епискоиа. Књпга I. У Карловци. 1861. стр. 201. 12*.

23

Пешта