Живот Дра Јована Суботића 2

Највећу позорност обратпо сам како на мисли, тако п говор сваке поједине слике, да мисли и говорп само то п тако, како само Србин може мислити и еме говорптп. Ко има за то смпсла, тај ће лако увидети, да у епосима Грка људи сасвим особитим начином мисди својс образују п пзражавају, т. ј. да својим начином мисле и говоре, који се наипн слаже са мишљењем п говорењем других грчкпх говорника п сппсате.ља, али се разликује од начина мпш.љења п говорења Немада у Нибелунзима, 50 ) или Србаља у нашим народним песмама. А тако је и у драми. Драмске особе Шексппрове мисле п говоре сасвпм друкчпје него што мпсле и говоре наши људи у подобним положајима. Тако кад ко преведе говор какве Шекспирове особе верно од слова до слова, можеш сигурно метнути 100 на 1, да ће се тај говор сасвим разликовати од Србпна, и видеће се, да Срб.љину није могуће оиако мислити и говорити. Одмах ће се видети Еиглез, а Срб.љин никако. Ови су назори мене руководили икасније нарочито у писању мојих драмских дела, пак може бити да ћу се на ову материју касније вратпти и о њој опширније говорити, кад на оно време дођем, у ком сам моје драме писао; овде доносим на прво ову мисао зато, што ми се у ово време први иут пред очи иставила, и што ће допринети за образложење начина, којим моје слике у „Есраљу Дечанском“ пред читатељима мисле и говоре. Језик ове песне јест језик наших народних песама; у њему нема ни трага од славено-српског маразма. 51 )

50 ) „Das NibelnngenliecT, немачки народни епос који је постао на основу народних песама негде око 1200. год. 51 ) грч. елабост, сушица; Суб. мисли на онај неприродни, извештачени језик, којим се пре њега а и за његово доба још писало.

35

Пешта