Живот Дра Јована Суботића 2

Но он иде и даље. По љему не ваља у „Краљу Дечанском“ ништа, ама баш ништа. А по свој прплиди неће му ни тај назор постојати, јер долазп пз намере сппсатеља уншптпти, а не беспрпстрасно дело пресудити. А да највећи део његовпх приговора не стоји. лако се даје и доказатп, што ја међутим држим, да менп и овде најмање прплпчп да доказујем. Малетић је један од оних наших људп, којп су се са књижевностп озбиљно бавили, те је својпм деловањем као учитељ на београдској гпмназији п као списатељ лепе заслуге за народ наш стекао. Он је наппсао осим већег броја лирскпх пееама још и нешто еноских и драмских. Прва песма његова „Љубпчпдп“ угледалаје свет у Летопису (у 40. књ. за 1837.). Прва књига песама изашла је у Београду 1849.; у њој су прештампана „Три побратпма“, истинити догаћај пз Босне, у две песме, (први пут штампано 1844.). Друга књпга песама штампана је 1855. у Земуну, п у љој су „Сватовп“, народна приповетка у три песме. 61 ) Малетпћ је скрожћу духом немачког класицизма, и то скоро искључиво Шилеровог, налојен. Онај, како ја узимам, несташлук, којпм је очешао друга из младости у критици „Краља Дечанског“, покајао је године 1868. Ове године давао се мој „Сан на јавп“ на панчевачкој позорницп, којој сам представп и ја прпсуствовао. Ова маленкост налазила је у оно време врло лепа одзива у нашем народу.

01 ) БиблијограФија Малетићевнх песничкнх радова је код Суб. веома нејасно изнесена, стога је овде тај пасус поправљен. Суб. спомиње овде и Малетићеву трагеднју ~Петар МркољнК 11 ; у Библиогр. Новак. иу Вуловнћеву чланку у 65. Гласн. нема о њој помена. Вуловић напомиње да је прву песму МалетиБеву, без његова знања, Суботић иослао у Летопис из сегедпнског ћачког друштва „Младо Јединије 11 .

40

Пешта