Живот Дра Јована Суботића 2

Други је егшскоп Платон Атанацковпћ. Платон је бпо дуже времена мпрскп свештенпк. и катехета на сомборској препарандпјп. Кад му умре жена, покалућерп се п пздржп онако право искушеншптво. Платон је имао сина Васу, којп је био врло деп, уљудан, господски млад човек; но овај му умре п тако остане и он сам самцпт, те се посветп чптању и писању књпга, које су нашем народу са црквеног гледишта потребне бпле. Устајао је рано п радпо по цело доподне. Пред вепе бп изпшао у своју вплу. Епископ Платон замерп се у време револуцпје јако народу. Прпјатељство мађарске владе доведе га у Новп Сад и даде му Сприг. Својим паметнпм држањем измпрп се течајем времена и опет са народом. Лепо је служио п милпнага је бпло гледатп. Проповедао је мало преслатко и кокетно. 145 ) Пмао је једну махну, коју су наши еппскопп у првој половпни овога столећа скоро сви имали: тако звани Фанаријотскп свраб. ш ) Но кад му спн умре, престане п ова болест, п у старостп бпо је допста пример архппастпра. У друштву је бпо прпјатан, а анекдота 147 ) ваљда п њих десеторпца нпсу впше знали. Са патријархом Рајачићем нпје се нпкако слагао. Где је ко njie и боље могао што учпнити, што је другом бпло неугодно, то је сваки од њпх радо употребпо прилику.

145 ) Франц. coqiiet, који тежи или грамзи п све чини да се допадне. 14в ) Фанарпјоти су били за туреко доба владике, које је слао међу Србе и Бугаре Фанар, т. ј. царигр<|дека натријаршија. Ове су владике изашле на веома ружан глас еа глобљења народа, продавања парохцја и иротоиопијата. 147 ) грч. кратке занимљиве нриче.

78

Пешта