Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

паовавичафиуе нв ти, 4 ЕУА уна+

| | |

ПРЕДГОВОР

Пема тога народа на свету, коме није преважно познавање своје историје; јер ништа толико не пробуђује у човеку уважење себе самога и својега рода, колико сазнање, да су његови предци кадри били славна дела свршити, да су велико и благотворно што учинили, на чему се оснива као последица и садашње благостање потомства. Ово знање побуђује у људима народни понос, који чини да се потомци диче својим предцима, да се труде да буду њима равни, и да све оно што је народно, цене, љубе и бране. Овај понос у својој правој мери, највећма је потребан народу за то, да буде слободан, то јест, да буле кадар самостално живети, творити и напредовати на сгази развитка и образовања човечества: Зато вели мудри 20саитије: „Лежи и лежаће у ропству онај народ, који не зна шта је национални понове“. — Прошлост је основ садашњости а историја је онај мост, који прошлост са садашношћу скопчава. Историју своју обделавати, објашњавати и познавање њено међу људма ширити, то је важна дужност свакога народа, но особито таквога народа, који је пострадао, и који после невоље, пун искуства, умудрен, бољој будућности тежи. Србски народ врло је срећан међу народима по томе, што има славну прошлост и што има живу историју у самом себи, која је сачувани спомен његове славне прошлости у преважним и лепим јуначким песмама,

које у себи садрже историску истину, а не само поезију, 1