Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа I

ХХ

Па кад смо ми имали оваке и многе друге оваке и овима подобне Кара-Борђевог доба славне људе и јунаке, који друге туђе целог света јунаке још од стародревни времена врлином јунаштва надмашаваху! Зар ми не грешимо кад при говору и писању оћемо кога да уподобимо и у славорадњи сравнимо, узимамо за пример стране из света слике славни људи, а не своје, које све друге надвишавају! и њима се китимо! — Зар није из наше баште славне успомене прошлости, свежије и мирисавије цвеће славни наши мужева, које нам под носом лепо миром мири! Него туђе» Заиста наше је мирисније и дивотније! Па кад је овако, зашто ми то чинимо и у грех падамо, те се са посађеним нашим цвећем — делима наши славни мужева не китимо, него из белог света туђим!2 Које нема ону количину мириса као наше! Ништа друго држим да није, него то, што ми себе саме, своју кућу пуну миља и смиља, и башту пуну дивотног мирисавог цвећа од славни наши мужева заоставшу не видимо и не познајемо! А то је што наше праве и истине Историје немамо, и што живот и дела наши славни људи из Кара- Борђевог доба не познајемо.

Тешко оном народу који није имао и нема славни своји људи. А још теже ономе народу, који врлине своји славни људи не цени, не поштује, с њима се не поучава и не дичи! Гакови народ не заслужује да се народом зове! И ако је такови гди и постојао, никад срећан и свој за себе задуго остао није.

Тако не китимо се туђим вештачким вараклајисаним цвећем, које за нас мириса не може имати! Него својим истинским, које миром мирише, и које је мирисавије него сво странско туђе и туђом руком засађено. Не будимо подобни оној тици, која је у своје тело туђе сјајно перје позабадала и окитила се да сјајнија буде, да би је Царицом назвали. Па кад јој је исто туђе перје, а покрај тога и њено из тела изчупато и ветар га разнео, она је остала нага и голишава. Нека нам ово служи за поуку, па китимо се и дичимо са делима наши славни људи а не туђи из света. — Но то не можемо пре чинити докле се не упознамо са делима наши славни људи. За то не пропу-

ож